Čuvari Aušvica pred sudom?

Centrala u Ludwisburgu za razjašnjavanje nacističkih zločina odlučila je, kako prenosi medijska grupa WAZ, da pokrene predistražni postupak protiv bivših čuvara koncentracionog logora Aušvic-Birkenau. Centrali su poznata imena i adrese osumnjičenih, piše Berliner Zeitung, pozivajući se na državnog tužioca i voditelja ove ustanove Kurta Schrimma. Bivši čuvari su sada starosne dobio od devedeset godina pa naviše. Optužba protiv njih glasi: saučesništvo u ubistvu.

Broj osumnjičenih, koji bi mogli biti izvedeni pred sud, mogao bi se popeti na 80 pa čak i devedest ljudi. Jer, Centrala u Ludwisburgu planira da proširi istragu i na druge koncentracione logore, rekao je Kurt Schrimm za Deutschlandfunk. Sve je počelo izvođenjem pred sud Ukrajinca Johna Demjanjuka, kojeg su tokom rata prisilno mobilisali esesovci. Presudom protiv njega 2011. napravljen je presedan. Tako Berliner Morgenpost piše da je sada dovoljno dokazati nekom da je bio esesovac (član zloglasnih SS.jedinica) pa da bude optužen za saučesništvo u ubistvima. Krimm međutim kaže da u slučaju čuvara logora to nije dovoljno za proces, već se mora dokazati da su oni zaista djelovali i aktivno doprinosili zločinima. Centrala u Ludwisburgu tek je na početku posla. Problem je i poodmakla starosna dob bivših čuvara.

Nije prekasno

Prof. istorije prava Dr. Mathias Schmoeckel ne mislim da je proces suvišan ili da je za njega prekasno. "Sud ovdje ima važnu ulogu a to je da razjasni šta se dešavalo u ratu. On sastavlja komadiće mozaika i u stanju je da prosudi stepen krivice. Taj sud ima ulogu ne samo rasvjetljavanja zločina nego i pokajanja ali i uopšte suočavanja s njima u smislu da se u društvu tačno zabilježi kakav se zločin desio".

Šanse da optuženi dobro podnesu ili čak prežive suđenje su male, dodaje profesor Schmoekel. Još manje se može očekivati da oni, koji ne umru do izricanja presude, budu u stanju da odsluže kaznu, jer su prestari. „Mora se uzeti u obzir da su zločini imali čudovišne dimenzije. Ranije to niko nije mogai ni da zamisli. Bilo je mukotrpno razdvojiti kolektivnu od pojedinačne krivice i naravno prikupiti dokaze da bi se pojednicima mogla dokazati krivica. Zapravo su tek procesi za zločine u Aušvicu od 1959. do 1969. otvorili oči, kakvi su zločini i koliko je nepravde počinjeno i to ne samo u vrhu već i na nižim nivoima. Dakle da zločinci nisu bili samo krupne ribe već da je i u koncentracionim logorima postojalo osoblje, koje se može optužiti za pojedinačne zločine, ali i da se može sakupiti dovoljno dokaznog materijala da bi oni bili osuđeni. Mislim da moramo imati razumijevanja što je sve tako dugo potrajalo iako su počinioci naravno prestari i prekasno pozvani da odgovaraju za svoja zlodjela ."

I predsjednik Centralnog vijeća Jevreja Dieter Graumann smatra da da procesa mora doći. "Nije prekasno. Pravda ne poznaje nikakvo zastarjevanje zločina. Nije ni problem što su čuvari koncentracionih logora u poodmakloj starosti. Istinski problem i razlog što oni tek sada odgovaraju za zločine je što je nakon rata došlo do velikih propusta pravosuđa. U cijeloj Njemačkoj je samo 6.500 ljudi osuđeno za nacističke zločine, od toga 1.200 za ubistva. To je ogroman propust njemačkog pravosuđa i zato i jesu toliko ostarjeli ovi čuvari i čuvarke u logorima. Naravno da je s tim trebalo ranije početi ali bolje i sada nego nikada."

Autorice: Anna Peters / Jasmina Rose

Odg. urednica: Zorica Ilić