Škola za majmune

Vruće je u sobi Neda Sullivana u Konkordu, sjeverozapadno od Bostona. Kejsi iz svog kaveza spretno skače Nedu na ramena i klizi mu dole u krilo. Kejsi je kapuciner majmunica stara 29 godina, svjetlo braon boje. Velika je kao Nedova glava. Ona skakuće po podu, podiže daljinski upravljač za klima uređaj i pruža ga Nedu. "Odlično curo moja!" kaže Ned, držeći spreman komad oraha za Kejsi. Vrijeme je da se uključi klima.

Ned i Kejsi su iskusni tim. Ned je hendikepiran, od teške saobraćajne nesreće prije devet godina. Imao je samo 22 godine kada se probudio iz kome I kada je shvatio da može da pokreće samo kažiprst. Godinu dana kasnije u njegov život je došla Kejsi. Ona mu je vratila životnu radost - i malo nezavisnosti. "Kejsi mi je mnogo pomogla. Da nema nje, ne bi bilo ni mene", rekao je Ned Saliven.

Kejsi može da mu donese telefon i daljinske upravljače, može da uključi i isključi kompjuter, muzičke uređaje, svjetlo. Može da mu stavi naočare, okreće stranice knjige… Može da otvori flašu sa pićem, stavi slamku i onda je drži dok Ned pije.

Teška obuka u školi majmuna

Ali, Kejsi je dugo trenirala da bi mogla da mu pomogne. Pet godina je bila u školi majmuna organizacije Helping Hands u Bostonu. To je jedina škola na svijetu u kojoj majmune obučavaju da pomažu osobama sa invaliditetom. Megan Talbert je direktorka Helping Hands i sa svojim timom obučava majmune pozitivnim nadržajima. Majmuni uče oponašanjem. "A ako su zadaci teški, podijelimo ih i radimo korak po korak."

Međutim, za njegu kapuciner majmuna je potrebno dosta vremena. "Oni su kao djeca od tri godine", kaže Megan Talbert. Tu je i strog plan ishrane, koji se mora poštovati, inače majmun postaje dijabetičar. Mora redovno da se tušira i da mu se sijeku kandže. Ko želi da dobije majmuna, mora organizaciji Helping Hands da dokaže da u kući ima nekog ko može da se brine o održavanju majmuna. Tek potom slijedi komplikovan proces prijavljivanja.

Ko prođe kroz sve to, na kraju dobija odgovarajućeg majmuna. Jer, nije svaki kandidat pogodan za svakog majmuna. "Svaki majmun ima svoje preference," kaže Megan Talbert. "Neki majmuni više vole muškarce nego žene. Nekima treba dominantan partner, drugima pak mirniji." Treneri dobro poznaju svoje majmune, a kandidate, njihove ličnosti, potrebe i njihovo okruženje upoznaju tokom procesa prijavljivanja.

Majmuni su dozvoljeni samo u nekim dijelovima SAD

SAD su jedina zemlja u kojoj postoje majmuni kao uslužne životinje, i to ne u svim saveznim državama. Helping Hands je 1979. obučila prvog majmuna. Danas su 32 kapucinera u akciji kod svojih domaćina, a još devet su u školi.

Ned je svjestan toga da je Kejsi divlja životinja. Njegova majka Elen Rodžers, koja se uglavnom brine o Kejsi je uvjerena da se Kejsi ipak osjeća prijatno i uživa da pomaže. "Zbog njene blizine i Nedove želje da je miluje, veoma mu se poboljšala pokretljivost u rukama i nogama", kaže ona. "Terapeuti vjeruju da je to zahvaljujući Kejsi", kaže Nedova mama.