Afričko-evropska konferencija o migraciji
10. juli 2006
Hann je malo ribarsko selo na senegalskoj obali, nadomak milionske metropole Dakar. U maju mjesecu ove godine dogodio se masovni egzodus. Ukupno je 215 muškaraca odlučilo je napustiti porodice.
Pep Gueye je jedan od deset sinova mama Fante. On sam ima dvije žene i šestoro djece. Trećeg maja se ukrcao u čamac sa još 110 ljudi iz svog sela:
« Nekima je potrebno samo sedam dana, drugima dvije sedmice ili više. Ja sam bio 11 dana na otvorenom moru. Imao sam jela za tri dana, a onda sam gladovao. Nije bilo ni vode za piće».
Drveni čamac je gradjen za 15 do 20 ribara i noje mogao dugo podnijeti 110 ljudi. Voda je prodirala, nije se moglo spavati, stanje je bilo užasno, pojašnjava Pep:
« Naš jedini spas su bili prazni kanisteri kojima smo izbacivali vodu iz čamca».
Pep Gueye je uspio doći do Španije. Ekipa Crvenog križa spasila ga je iz mora i odvela do Kanarskih otoka. Ali, dvije sedmice kasnije, prebačen je avionom za Senegal. Za njegovog brata Abdulaha, iskustvo je bilo još teže:
« Na našem čamcu je bilo 110 ljudi, ali je preživjelo samo 74. Ostali su se utopili».
I to samo 700 metara od marokanske obale. Abdulah je dospio je jedan vojni marokanski logor, prije nego što je vraćen u Senegal. Sada u selu Hann vlada totalna rezignacija:
« Ovdje nema ništa da se radi. Nema posla. Pogledaj te ljude. To su očevi, majke, svi imaju djecu. Zato čim mi se pruži prilika, ja ću ponovo krenuti na put ka Evrope».