Anti-Ajfon igrica za Ajfon

U jednom rudniku u Republici Kongo, čuče polugola djeca i kopaju jednostavnim oruđem. Kada neko od djece napravi kratku pauzu, odmah se pojavljuju naoružani stražari koji viču na njih. Nema odmora, sve mora da ide brzo. Ruda, koju kopaju, koristi se u proizvodnji mobilnih telefona. Rudnik je prvi nivo igrice za mobilne telefone „Fon stori“. Igrač preuzima ulogu stražara. Ko se na maloljetne radnike dovoljno glasno izvikao, prelazi na drugi nivo.

Igrica nije daleko od stvarnosti. Radnici u afričkim rudnicima, a među njima je i mnogo djece, se izrabljuju. Igrica „Fon stori“ na dramatičan način prikazuje neljudske uslove proizvodnje modernih mobilnih telefona. O tim uslovima, za vrijeme igranja govori i kompjuterski glas:

„Kao i većina električnih aparata, i ovaj se proizvodi u Kini, u fabrici veličine jednog grada. Ljudi, koji tu rade, sve češće su žrtve zlostavljanja i diskriminacije. Rade u neljudskim uslovima, često prekovremeno. U samo nekoliko mjeseci više od 20 radnika je iz očaja izvršilo samoubistvo.“

Sa „Eplom“ nema šale

Serija samoubistava dogodila se 2010. godine u fabrikama tajvanskog proizvođača elektronike „Fokskon“ (Foxconn), koji, između ostalog, sastavlja za „Epl“ Ajfonove i Ajpedove.

Italijanski softverski proizvođač „Moleindustrija“ je u septembru prošle godine izbacio na tržište igricu „Fon stori“, koju je opisao kao anti-Ajfon igricu za Ajfon. Programeri, koji su je napravili, radili su volonterski. Novac od prodaje namijenjen je organizaciji za zaštitu prava radnika SACOM iz Hongkonga.

Međutim, sa „Eplom“ nema šale. Samo nekoliko sati nakon postavljanja igrice na „Ep-stor“, kompanija „Epl“ ga je uklonila. Izgovor je bio: „Fon stori“ prikazuje uznemirujuće sadržaje, zlostavljanje djece, a, uostalom, aplikacija kojom želi da se sakupi novac za dobrotvorne svrhe trebalo bi da bude besplatna.

Paulo Pederćini iz kompanije „Moleindustrija“ odbacuje te argumente. Istina je da igrica sadrži crni humor i nasilje, ali u vidu crtanog filma, na stilizovan način, objasnio je Pederćini u pismenoj poruci za DW: „Igrica je blaža od mnogih drugih igrica iz ’Ep-stora’. To što je čini uznemirujućom jeste veza koju igrač uspostavlja sa realnim svijetom.“

Serija radikalnih igrica

Za kratko vrijeme koliko je igrica opstala u „Ep-storu“, preuzelo ju je preko 900 korisnika. Poslije uklanjanja iz "Ep-stora", postala je dostupna još samo na Guglovom tržištu androida. Tamo ju je, prema podacima kompanije „Moleindustrija“ preuzelo oko 4.600 korisnika i od septembra je od prodaje prikupljeno oko 6.000 dolara. Taj novac italijanska firma će ove sedmice prebaciti na račun organizacije za zaštitu prava radnika SACOM.

Debi Čan iz organizacije SACOM za „Fon stori“ kaže da je to projekat vrijedan divljenja: „To nije samo kompjuterska igrica, to je obrazovni program, kampanja koja ima za cilj širenje svijesti kod kupaca pametnih telefona.“

„Fon stori“ nije jedina igrica kompanije „Moleindustrija“. Programeri su izradili čitavu seriju takozvanih radikalnih igrica. Svima njima zajedničko je da tematizuju političko i društveno zlostavljanje: igrač mora, recimo, da upravlja restoranima sa brzom hranom, da rukovodi naftnim kompanijama ili da pokuša da zataška seksualno zlostavljanje u Katoličkoj crkvi.

Autori: Kristof Riking / Boris Rabrenović

Odgovorni urednik: Senad Tanović