Balkanska EU?

To se zove prava dilema. Objektivno su ovih šest kandidata za ulazak u EU  isto toliko daleko od mnogo hvaljenih briselskih standarda, kao što je njemački dizel motor daleko od dozvoljene granice izduvnih gasova. Ali, upravo to čekanje da desetine malih i mikro država postignu EU standarde, moglo bi ubrzo biti poklon Kinezima. Jer, oni ne postavljaju pitanja pravne države, ne smeta im korupcija, oni šakom i kapom investiraju i kreditiraju Balkan, na čiji se pomen imena ježe u zapadnoj Evropi. Ali, o tome kasnije.

Čitav region je bure baruta

Sama činjenica da su 'Kinezi' već na Balkanu, objašnjava zašto se EU jednostavno odriče svoje nekadašnje maršrute. Jer, u EU su, nakon prebrzog prijema Bugarske i Rumunije, zagovarali da u budućnosti Unija ne ide u širinu već u dubinu. Prije svega je trebalo izgraditi veze sa istočnim članicama Unije. No, to se očigledno zaboravilo. Tako je Evropska komisija danas saopštila: "Jakom političkom voljom za sprovođenje reformi, Srbija i Crna Gora bi do 2025. trebalo da budu kompatibilne sa EU". Skromna želja, možda čak i naivna.  

Činjenice su međutim sljedeće: ako se pažljivo pogleda, Balkan je ludnica u svakom pogledu - u najmanju ruku ako se gleda iz briselske perspektive. Odnosi Srbije prema Kosovu su jednaki hladnom ratu, a kada je riječ o Republici Srpskoj Beograd se tu neprikriveno miješa destabilizujući na taj način jednu od najkrhkijih država regiona. Makedonija se svađa sa Grčkom kako bi mogla nositi svoje ime, a u skoro svim balkanskim republikama se slavi vaskrsenje nacionalizma i korupcije. I upravo tu EU želi da se za nekoliko godina vijori njena plavo žuta zastava. To je već prilično smiono.

Kina daje kredite i gradi, a Evropska unija postavlja uslove

Ali, ona bi ipak morala tako da djeluje jer ako 'nepristojna' djeca sa oboda Evrope ne postanu članovi briselske firme, otići će u drugom pravcu. Na primjer na istok. I to na Daleki istok.

Kina ne postavlja pitanja pravne države, smije se kada se govori o nedostatku demokratije o čemu vrijedne evropske birokrate vode zapisnike i ritualno govore o nedostacima. Kina za to vrijeme gradi mostove i čeličane u Srbiji, aerodrom u Albaniji, fabrike automobila u Mađarskoj i luke u Grčkoj. A kao naknadu za tako brzo sprovođenje investicija, Peking želi mnogo više od ponizne zahvalnosti. On očekuje političku zahvalnost. Ukratko: Krediti i građevinski projekti na istočnom krilu Unije - takođe njihovo povećanje u budućnosti - Pekingu već sada dozvoljavaju da vlada unutar Unije.

Politički uticaj je već uveliko primjetan. Autoritarni stil Pekinga je hvaljen u Višegradskoj grupi, a Peking čuva svoje 'male partnere'. Sa stanovišta primaoca računica je veoma jednostavna: Kina djeluje brzo i bez postavljanja demokratskih preduslova, to su činjenice. Brisel je s druge strane prespor i postavlja se kao učitelj.

EU traži perspektive usred krize

Briselska komisija stoga ima dobre razloge da se plaši angažmana Kine u predvorju Evropske unije. Kina u istočnoj i jugoistočnoj Evropi vidi čvorište svog novog Puta svile. A to ne može da bude u interesu Evropljana. Napori da se u EU integrišu puki siromasi sa jugoistoka kontinenta dolaze u sred krize. Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka odavno su formirale kontra frakciju Briselu unutar same Unije. Osim toga bilježe snažan privredni rast, što se za pridošlice s jugoistoka ne može tvrditi. Integracija ima mnogo toga i sa ekonomskom jednakošću. Zato 'projekat šest novih EU članica' za sada ostaje iluzija.

No, tu se takođe ništa ne mijenja kada se zemlje redovno opominju zbog nedostatka demokratije i pravne države. Na Zapadu se stalno zaboravlja da u tim zemljama još uvijek poluge vlasti drži generacija odrasla u komunizmu. Poznato je da je komunizam zamijenjen erom nacionalizma, koji je velikim dijelom još prisutan. Stara EU i nova EU u svakom slučaju trebaju biti cjelina, samo što još uvijek ne mogu zajedno.