Berlin još uvijek oklijeva

Njemačka vlada još nije rekla ni da, niti ne angažmanu na Bliskom istoku. U Berlinu čekaju da se u Vijeću Sigurnosti jasno definiše mandat stabilizacionih snaga na jugu Libana. Lider Socijaldemokrata Kurt Bek rekao je da Njemačka ne može da odbije zahtev da učestvuje u medjunarodnom snagama od 15.000 vojnika, koliko treba da bude rasporedjeno u Libanu. On pojašnjava i kako:

"Mogao bih da zamislim, da se pruži pomoć u pogledu bezbijednosti sa mora i da sa druge strane budemo uključeni u kontrolu granica sa Sirijom. "

Neki konzervativci su kritikovali Beka navodeći da je njemačka vojska već isuviše angažovana u mejdunarodnim misijama. Oko 7.700 vojnika učestvuje u medjunarodnim misijama u Afganistanu, Bosni i Hercegovini, Kongu i na Kosovu. U vojsci Njemačke ima manje od 300.000 vojnika, a vojni eksperti smatraju da ova zemlja ipak ima kapacitet da podrži misiju na Bliskom istoku. Medju takvima je i bivši njemački ministar odbrane, Peter Struck.

Njemu se suprotstavio opunomoćenik vojske u Bundestagu, Reinhold Robbe koji tvrdi da postoje uska grla u logističkoj podršci, u sanitetu, inžinjeriji, te da ta uska grla neće biti odstranjena, jer nije planirano da vojska dobije još novca.

Za predsjednika njemačkih liberala, Guidu Westerwellea, nije važno da li je njemačka vojska sposobna za takav angažman. Westerwelle smatra da je angažman sam po sebi politički neprihvatljiv.

„Mislim da ne treba da radimo ono što ne moramo. Njemačka ne mora učestvovati u svakom vojnom angažmanu UN-a. Svaka poslijeratna vlada Njemačke je imala stav da ne šalje Nijemce na Bliski istok. Moje mišljenje je da tako treba i da ostane.“

Bavarski premijer i šef bavarskih demokršćana, Edmund Stoiber, takodje se oštro protivi slanju njemačkih vojnika na Bliski istok.

"Zbog istorijskih činjenica mi Izraelu treba da pomognemo na svaki mogući način sem vojne opcije. Možemo se recimo uključiti u obuku snaga sigurnosti."

To što je vlada Izraela jasno rekla kako bi angažman Nijemaca u trupama UN-a bio poželjan, u Berlinu se prihvata kao veliki znak povjerenja. Ipak, upozoravaju iz svih političkih stranaka, to ne treba da bude razlog za donošenje odluke na brzu ruku.