Bestmen

Negdje na pola puta izgubio je ravnotežu, zanio se, podigao glavu i pogledao ustranu, i cijelo vidno polje odjednom mu je ispunilo ogromno lice s osmijehom Džeka Nikolsona iz filma Betmen. Stavi se, poštovani čitaoče, samo na trenutak u oduzeto tijelo jadnog pijanog Sarajlije koji u sitne sate umjesto punog mjeseca na vedrom nebu ugleda džinovsku ljudsku glavu. Ko se ne bi stresao i preznojio, kome ne bi srce sišlo u pete, ko ne bi poklecnuo i zagrcnuo se i ostao bez daha i bez misli, ko se ne bi naježio i kome se kosa na glavi ne bi podigla?

Možda bi, da vrijeme provodi pred televizorom umjeto u kafani, Bestmen prepoznao lice iz sapunice i ne bi mu se gigantova kombinacija pogleda i osmijeha i šoljice učinila čudna i prijeteća.

Ovako, sa srcem u petama (a zamalo i s govnom u gaćama) jedva je dočekao da zatvori vrata stana za sobom i da uzme iz frižidera jedno sarajevsko za smirenje. Kroz pjenu je ušao u san.

Sanja on tako da je Betmen. Taman ovjesio opran betkostim na štrik, kad komšinica iznad uzela da pere terasu i sva ona prljava voda, kroz dronjavu fasadu, salije se na njegov sims i sa simsa pokapa svjetli krug oko crnog šišmiša. Bijesan zbog komšijske nebrige sveže betpojas preko majice i jednim zamahom beteranga prebaci se na komšinicin sims. Ona se jadnica prvo prepadne (ko ne bi da mu lopov uskoči na terasu na na šesanestom spratu) ali se brzo snađe, mokrom metlom ošamari napasnika i šmugne u stan. Bestmen udari u zatvorena staklena vrata. Utom ga i komšinici prepozna, i radoznalost nadjača strah.

- Komšija, vi baš ko Romeo, pa preko balkona.

- Nisam Romeo nego Betmen.

- Ih, komšija, pa gledala sam i ja taj film. Betmen ima kostim sa šišmišem a ne gaće s pingvinima.

- Ima i kostim, ali je mokar, od prljave vode, koja curi s nečije terase.

- Ako curi s moje, onda nije prljava, jer ja moju polivam svaki dan. E, komšija, baš ste alčak. Jeste li za kafu...

Bestmen i komšije

Bestmen odbrusi da nije i ljut izađe na vrata. Nikad mu neće biti jasno zašto u cijenu stana ulazi svako govno osim komšiluka. U toj misli shvati da stoji na betotiraču pred svojim vratima. Iz betotirača zapahne ga vonj mačije mokraće. Podigne ga i pozvoni na vrata prekoputa. Iznutra se čuju spori koraci, šuškanje i grebkanje oko špijunke, a onda sitan glasić koji pita:

- Ko je?

- Ja, komšija preko puta. Opet se vaša mačka pomokrila na moj otirač.

- To je zato što joj miriši na drugu životinju. Sigurno ste negdje ugazili u psećurak.

I zaista, Bestmen u čekinjama betotirača rentgenskim pogledom pronađe tragove sasušene meke stolice. Bijesan, zaboravi mačku i vješticu, i sjuri se niz stepenice do lifta.

U liftu se umalo ne uguši od dima.

- Komšija, u liftu je zabranjeno pušenje.

- A dozvoljeno je voziti se u gaćama. Je li te to nečiji muž poćero iz svog kreveta, hehe?

Bestmen zausti da objasni, ali se zagrcne od dima i jedva dočeka da lift pristane u prizemlje. Na izlazu iz nebodera udari u džip parkiran na rampu za invalide. Komšija Ćelo telefonira za volanom.

Bestmen pokuca na prozor. Ćelo ga pogleda i nastavi razgovor. Bestmen pokuca opet. Električni prozor se spusti.

- Đe gori?

- Nigdje. Ne možete tu prakirati.

- Pa što si u gaćama ako ne gori?

- Ne možete tu parkirati.

- De komšija ne zajebaji.

Prozor se podigne, motor upali i džip ode. Pred Bestmenom se s druge strane pojavi komšija s Lesijem. Bestmenova udvostručena ljutina ospe se na vlasnika psa:

- Komšija, imate li vi kesu?

- Je li za povraćanje?

- Ne, nego za izmet vašeg psa.

- A ja mislio ti pijan.

- Nisam pijan, nego bijesan. Svako malo ugazim u njegovo govno.

- Pa nisi slijep, gledaj gdje hodaš.

- Ako ne znate kućni red, nemojte držati pse u kući!

- Ma nemoj. Da nećeš možda da plaćam i vodu za njega?

- Pa koliko piša, trebalo bi.

- Za razliku od tebe, on se popišo ovom mafijašu na džip.

Komšija trijumfalno okrene leđa Bestmenu i povede Lesija kući. Bestmen ostane sam sa svojim odrazom u izlogu. Tek tad shvati da je u majici i gaćama, i da je to razlog što njegove riječi nemaju autoritet i ne nailaze na poštovanje.

Kao znak s neba da je u pravu, odozgo ga zaspe kiša opušaka. Krene nekoliko koraka unutraške i oklizne na ispušteno motorno ulje. Ali ipak uspije da vidi kako se zatvara prozor novinara na devetom.

Obući će kostim, makar i mokar, i natjeraće neotesanca da sve svoje opuške proguta, bijesno odluči i čučne da sakupi dokazni i kazneni materijal.

S majicom punom opušaka vrati se u haustor.

Od pomisli na kabinu punu dima smuči mu se i krene kući stubištem. Na trećem spratu umalo se ne uguši od smrada. Onaj dunđer-moler opet je začepio smetljarnik vrećama šuta. Njegovom će glavom, sve s kapom od novina na glavi, otčepiti odvod! Aamo dok obuče kostim i sredi onog sa devetom.

Pred svojim vratima shvati da su zaključana iznutra. Ni betkalauz ne pomaže.

Istrese opuške na betotirač i omota betmajicu oko stopala da ga manje boli karate-otvaranje stana. Iza njegovih leđa otvore se vrata i komšinica s mačkom u naručju pokaže na opuške:

- Hoćete li sutra reći da je sve to moja mačka popušila?

Bestmen se postidi. Opuške, zajedno s otiračem, zgura u smetljarnik. Od smrada mu opet pođu suze na oči.

- A sutra će da onaj siromah moler biti kriv za začepljen smetljarnik, doda vještica kao za sebe.

Bestmen opsuje, odgurne je, uđe u njen stan i preko njene terase pređe na svoju. Umalo ga ne uguši dim roštilja sa trinaestog. U bijesu navuče betkostim, mokar i nadimljen sudžuk-otopinom. 

Sad će svima pokazati!

Otključa i širom otvori betvrata. U haustoru se već skupio komšiluk i kritikuje što je napao jadnu staricu. Njena mačka, kad ga ugleda, nakostriješi se i skoči na nacrtanog šišmiša. Svih osamnaest kandži zariju mu se u srce.

Probudi se bez daha i s bolom u grudima. Pogleda kroz prozor. Od magle se ne vidi ni godišnje doba, a kamo li koliko je sati. Upali radio. Iz zvučnika se oglasi poznata melodija:

Bilo gdje da krenem, o tebi sanjam,

putevi me svi tebi vode,

čekam s nekom čežnjom na svjetla tvoja

Gotham City ljubavi moja....

 

Autor: Nenad Veličković

Odg. urednik: Mehmed Smajić