BiH i Albanci: Minska polja Balkana
8. januar 2010
U Evropi neće biti mira sve dok Balkan ne bude integrisan u Evropsku uniju. Bosna i Hercegovina i Kosovo su dvije najveće crne rupe na Balkanu koje i privredno i administrativno zavise od Međunarodne zajednice i koje još dugo neće moći da stanu na sopstvene noge, piše Olaf Ilau (Ihlau) u svojoj knjizi ”Minsko polje Balkan”, koju je zajedno napisao sa kolegom Valterom Majrom (Walter Mayr).
„Veliko-albansko“ ujedinjenje nova velika opasnost
Evropa je pogriješila, jer je mladim balkanskim generacijama zatvorila svoje granice, a i pitanje nezavisnosti Kosova morala je drugačije da riješi, objašnjava Ilau. Evropljani su morali pokušati da se usaglase sa novom demokratskom vladom u Beogradu i da Kosovu umjesto nezavisnosti, odobre veću autonomiju. Podcijenili su ambicije i dugoročni plan Amerikanaca koji su u startu računali sa demografskim rastom Albanaca, komentariše Ilau.
”Albanci će za dvije generacije biti najbrojniji narod na Balkanu. Neće to više biti Srbi. A neka nam je onda Bog na pomoći! Albanci još drže svoj nacionalizam pod kontrolom, ali bude li on rastao, doći će i do težnje za 'veliko-albanskim' ujedinjenjem. Ujediniće se Albanija i Kosovo, a ujedinjenju će težiti i Albanci koji čine trećinu Makedonije, dio Crne Gore, Preševo na jugu Srbije, i tako dalje. To je bure baruta – nova velika opasnost koja prijeti Balkanu.”
"BiH je drugo balkansko bure baruta"
Slična situacija je i u Bosni i Hercegovini. Srbi u BiH nikada neće dopustiti dominaciju Bošnjaka i Hrvata. Dođe li do referenduma, kojim već dugo prijeti premijer Milorad Dodik, Srbi u Bosni i Hercegovini željeće da se pripoje Srbiji, Hrvati Hrvatskoj, a u centru zemlje, oko Sarajeva, biće stvorena minijaturna islamska republika, tvrdi autor knjige Olaf Ilau. To je drugo bure baruta koje prijeti Balkanu, kaže Ilau.
”Činjenica je da su bh. muslimani umjereni, ali problem je u tome što su u Bosnu i Hercegovinu tokom rata došli radikalni arapski muslimani, koji pokušavaju, kao i svugdje u svijetu da utiču na umjerene bh. muslimane. Mladi će po automatizmu postajati radikalni, ostanu li im granice i dalje zatvorene i ne budu li imali posao i perspektivu”, navodi Ilau.
Balkan i dalje treba pomoć Evrope, iako je Evropa već odavno umorna od Balkana i balkanskih buradi baruta. Ilau je, kaže, i pisao ovu knjigu da bi u službenom Berlinu, prije svega, ponovo privukao pažnju uticajnih. Knjigu već čita i ministar spoljnih poslova Njemačke Guido Westerwelle. Inače, autor knjige Olaf Ilau već 36 godina prati politička dešavanja na Balkanu. Sedamdesetih godina je radio kao dopisnik iz Beograda za njemačke dnevne novine ”Siddojče Cajtung” (Süddeutsche Zeitung).
Autorka: Selma Filipović
Odg. urednica: Marina Martinović