„BiH treba prihvatiti pruženu ruku“

Doris Pak je navela da je Njemačka radila na zaustavljanju rata u BiH i da je njeno „pravo i obaveza“ da učini nešto i pomogne BiH. Ona istovremeno poziva EU da konkretim rešenjima pokaže da je posvećena napretku BiH.

Razgovori o ustavnim reformama koje lideri političkih partija iz BiH vode sa njemačkm zvaničnicima u Berlinu, prema riječima predstavnice njemačkih parlamentaraca u Evropskom parlamentu i izvjestioca Evropskog parlamenta za BiH, Doris Pak, predstavljaju dobar signal i pokazuju da je Njemačka zainteresovana za situaciju u BiH. Prema njenim riječima, narodu u BiH je potreban neko, kao što su kancelarka Angela Merkel i njeni saradnici, kako bi im stavili do znanja da je krajnje vrrijeme da se nešto učini: „Još uvek imam nadu, ali nikad se ne zna. Poznajem političare u BiH i mislim da bi, ako su zaista iskreni u namjeri da učine dobro za BiH, trebalo da iskoriste pruženu ruku Angele Merkel i počnu da provode politiku koja će biti u službi naroda.“

EU mora da bude efikasnija

I pored najava da se u Briselu razgovara o pojačanom prisustvu Unije u BiH, o izboru novog evropskog predstavnika u zemlji, kao i da se razmatraju najefikasnije mjere koje bi doprinjele ubrzanju evrointegracija BiH, konkretnih rezultata još nema. Pak za Dojče vele kaže da nije dobro to što EU treba toliko vremena i što još nije na pravi način predstavljena u BiH:

„Na nama je da budemo jači i da pokažemo da smo posvećeni tom pitanju. Možda je upravo zbog toga što EU ne pruža brze odgovore, Angela Mrekel za sada na neki način preuzela „kormilo“. Dugo vremena je prošlo i BiH može da pomisli da EU nije zainteresovana za nju. To nije istina. Na nama je da pokažemo da to nije istina.“

Do kraja godine gašenje OHR-a i dolazak ambasadora EU?

Kada je riječ o međunarodnom prisustvu u BiH, izvjestilac Evropskog parlamenta za BiH, Doris Pak ocjenjuje da je Kancelarija visokog predstavnika već dugo tu i da je vrijeme da se govori njenom zatvaranju. Pak istovremeno podsjeća da treba imati na umu da je visoki predstavnik onaj koji se brine o sprovođenju Dejtonskog sporazuma u BiH i da kao takav mora da dobije adekvatnu zamenu: „Čak i ako više ne bude bilo visokog predstavnika u BiH mora postojati neka vrsta predstavnika ili institucije koja će se brinuti o Dejtonu. Sada smo u situaciji kada želimo da dođemo do ambasadora EU u BiH. Ta osoba bi mogla da preuzme ovaj posao, i o toj tranziciji bi trebalo razmisli tokom ove godine.“

Pak dodaje da bi sada prvenstveno trebalo sačekati formiranje institucija vlasti u BiH. Onda bi do kraja godine, prema njemim riječima, bilo dovoljno vremena da se međunarodna zajednica ubedi da je vrijeme za gašenje OHR-a i uspostavljanje funkcije ambasadora EU, zvaničnika visokog profila, koji bi u BiH predstavljao spoljnu i bezbjednosnu politiku EU.

Autor: Marina Maksimović

Odg. urednica: Belma Fazlagić-Šestić