Birači i političari u BiH - Ko je kome manje bitan?

Najveći broj apstinenata, tj. onih koji ne glasaju na izborima, čine mladi ljudi, preko 60 odsto. Njemačka fondacija Friedrich-Ebert podržala je izradu vrlo opsežne studije pod naslovom „Apstinenti u BiH-nevidljiva strana izbora”, autora Srđana Puhala i Nede Perišić. Studija, između ostalog, ukazuje da na izbornu apstinenciju utiče mnogo faktora, od onih koji su potpuno lični, preko situacije u društvu, do samog izbornog sistema.

Jedan od autora, psiholog Srđan Puhalo kaže da ovu armiju neglasača ne možemo svrstati u jedan koš. To su različiti ljudi po obrazovanju, starosti, političkim uvjerenjima...

„Međutim, svi ti koji ne glasaju imaju identične želje: borba protiv kriminala i korupcije, zaposlenost, pravna država, životni standard i socijalna pravda. Sasvim je jasno da i oni koji ne glasaju žele da žive u državi u kojoj će biti zaštićeni od korupcije i kriminala, u pravednom društvu u kojem će moći da žive od svog rada“.

„Glasaću ako imam koristi“

Istraživanje je sprovedeno u 27 opština Bosne i Hercegovine. Na lokalnim izborima u oktobru 2012. godine nije glasalo 43,5 odsto glasača s pravom glasa. Kao jedan od osnovnih razloga građani navode da im to ništa neće pomoći u životu.

„Čini se da ovdje preovladava lična a ne opšta društvena korist. U BiH je osamnaest posto građana učlanjeno u neku od partija, to je mnogo više u odnosu na evropske i svjetske prosjeke. Članstvo u partiji kao i glasanje, najčešće se vidi kao način da se riješi neki konkretan problem, poput zaposlenja“, kaže Puhalo.

Profesor Mladen Mirosavljević, sučnjak za javno mnjenje postavlja pitanje zašto se političke partije ne bave problemom apstinencije. „Bilo da se radi o vladajućim strankama ili opozicionim, njih bi trebalo zanimati zašto građani ne glasaju. Bilo bi logično da se i sami upuste u neko istraživanje, da među apstinentima pronađu svoje birače.“

Nezainteresovanost za izbore ne dovodi u pitanje samo legitimnost zvaničnih politika, već i stabilnost političkog sistema, odgovornost medija i nevladinog sektora, kao i potencijal društvenih promjena, objašnjava profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci Đorđe Vuković. „Ta apstinencija ima dva ključna razloga. Nasljeđe je jedan, tu mislim na autoritarne sklonosti, kult vođe, odsustvo demokratske kulture. Drgi razlog su zatečene okolnosti, poput javašluka u pravosuđu, kriminala, korupcije itd“.

Tu do izražaja dolaze socio-psihološki faktori koji su veoma karakteristični za BiH, a možda i druge zemlje u regiji.

Da li se na izborima zaista odlučuje?

Bh. književnik iz Mostara Veselin Gatalo vjeruje da sam čin glasanja i rezultat izbora ni u kom slučaju ne zavisi od „običnog“ glasača. „Glasanje je ovdje kod nas neka vrsta saučesništva i time se čovjek dodatno opterećuje. Loše se osjeća šta god da uradi.“

Dvadesetogodišnji student Aleksandar Talić jednom je imao priliku da glasa i nije je propustio. Smatra da je to obaveza svakog građanina. „Većina mojih prijatelja nije glasala i ne namjerava uskoro. Bez obzira što nemamo mnogo izbora i što su uvijek isti na listama, treba glasati jer to jeste demokratija i način da utičemo na stvari“, kaže on.

Ne samo političari, već i mnoge javne ličnosti u BiH godinama unazad pozivaju građane na odgovornost. Poručuju im da na izborima odlučuju o svojoj budućnosti i da će sami snositi posljedice zbog neglasanja. „Niko ne smije da ucjenjuje one koji ne glasaju, pogotovo ne mlade ljude. Treba biti jako naivan pa misliti da se izlaskom na izbore može nešto promijeniti. Nećemo izabrati neke bolje ljude ako masovno budemo glasali. Bira se samo 'sprovodnik' nečijih tuđih ideja, koje dolaze iz Evropske unije. A oni za koje ćemo glasati nemaju izbora. Zacrtan je put kojim trebamo ići“, smatra Gatalo.

Građane politika ne zanima, a oni političare još manje

Profesor Vuković smatra da svaka vlast u BiH priželjkuje što više apstinenata.

„Što manje glasača, to je lakše manipulisati masom poslušnika. Ne treba zaboraviti da se iz ovakve situacije kakvu imamo, rađa destrukcija, agresija.“

Gatalo ističe da je politika posljedica a ne uzrok problema. „Nije nama loše jer su političari na vlasti, već su oni na vlasti jer nam je loše.“