Borisav Jović: “Mesić laže”

Da li je sastanak Miloševića i Tuđmana u Karađorđevu marta 1991. godine negativno uticao na dalji tok jugoslovenske drame, i da li je na njemu razgovarano o podjeli Bosne i Hercegovine?

JOVIĆ: „Drama je već bila prevelika. Svako je već imao svoje stavove o zaštiti svojih interesa u okviru te drame. I taj susret nikada nije održan sa temom o kojoj se govori. Susreta je raznih bilo, ali nikada nije razgovarano o podeli Bosne, što je u fokusu te informacije. Mislim da je to jedan od pokušaja da se stvori neka atmosfera u kojoj će se verovati da je postojala ideja o stvaranju Velike Srbije, i da je postojao taj zločinački poduhvat stvaranja Velike Srbije, koji je doveo do krvoprolića i do zločina. Dakle, u nedostatku argumenata i činjenica za takvu tezu, kreirane su činjenice. Mnoge su kreirane, nije to jedina, ali možda je trebalo da bude i fundamentalna, da je postojao zvanični dogovor o podeli Bosne, što je osnovni element za Veliku Srbiju, jer bez Bosne ne bi moglo biti Velike Srbije. A faktički nikada takvog razgovora nije bilo. Ali, moguće je da je Tuđman imao takve planove, moguće da je želeo takve razgovore, ali istorijske činjenice govore da Srbija i Milošević nisu vodili takvu politiku. A te istorijske činjenice su vrlo važne“.

Na koje istorijske činjenice mislite?

JOVIĆ:„Prva istorijska činjenica jeste da je Srbija sve planove za iznalaženje mirnog rešenja u Bosni, a koji nisu sadržali podelu Bosne, podržavala. Drugi ih nisu podržavali, od Kutiljerevog plana do Vens Ovenovog plana. Dakle, da je Srbija u svojoj politici imala osnovnu tezu da želi da podeli Bosnu, ona ne bi smela da se tako praktično ponaša, i da prihvata sve te planove, u kojima nije predviđena podela Bosne, nego jedna Bosna sa jednakim pravima tri ustavotvorna naroda, sa centralnom vlašću i tako dalje. Druga istorijska činjenica, koja sve te teze o srpskoj politici podele Bosne stavlja u sumnju, jeste Vens Ovenov plan. Oko njega su se Milošević i bosansko rukovodstvo potpuno posvađali i razišli na Palama. Taj plan je predviđao mirno rešenje za Bosnu, ali ne i podelu Bosne na entitete. I to u vreme kada je podela Bosne faktički već bila stvorena, jer je postojala odluka o hrvatsko-muslimanskoj federaciji, i postojala je Republika Srpska, koja je već bila formirana u ratnim okolnostima. I kao što je poznato, Milošević je smatrao da taj Vens Ovenov plan, iako ne predviđa dva entiteta, nego jednu Bosnu sa okruzima u kojima će pojedine nacije imati većinu, bez pojedinačne nego zajedničke centralne vlasti. Ta činjenica govori da je Miloševiću i Srbiji u centru pažnje bio mir u Bosni a ne njena podela“.

Vi ste često o svojim javnim nastupima navodili da je zapravo Stjepan Mesić bio neko ko je forsirao tu priču o dogovoru o podeli Bosne u Karađorđevu. Zašto bi Mesić to radio?

JOVIĆ: „Osnovni motiv jeste bio da se upregnu svi mogući faktori, koji su hteli na to da pristanu iz određenih razloga, kako bi izmislili činjenice o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata za stvaranje Velike Srbije, koji je doveo do katastrofe i velikih zločina. Pošto to nisu mogli lako da dokažu, onda su izmišljali jednu po jednu činjenicu, i lažno svedočili pred Haškim tribunalom da je to istina. Naravno, stvar je završena kao što znamo bez presude, ali dodatni motiv Mesiću je bio i to da napadne i Tuđmana, a ne samo Miloševića, jer je tada kada je to objavio došao u sukob sa Tuđmanom“.

Stjepan Mesić je svedočeći u Hagu rekao kako ste mu upravo Vi rekli „kako Srbiju samo zanima 66% teritorije Bosne i Hercegovine, da je to srpsko i da će Srbija to uzeti“?

JOVIĆ: „On laže mnoge stvari, lagao je i to. Nikada mu to nisam rekao, niti Srbija ima bilo kakvog razloga da bude zadovoljna, ili nezadovoljna sa nekim procentima. A o 66 procenata nikada nije bilo govora. Bilo je reči o 49% teritorije za srpski entitet, koji je Srbija prihvatila, a tih 49% predložio je, koliko ja znam, Ričard Holbruk.

Suština je ovde u tome da se, dvadeset godina kasnije, i dalje uporno pokušava da oni koji su učinili nepravdu prema interesima srpskog naroda, sada okrive Srbiju za sve što se dešavalo u bivšoj Jugoslaviji. Uzroci se nalaze na potpuno drugoj strani, u odlukama Slovenije i Hrvatske da se otcepe od Jugoslavije, u odlukama Evrope da se u raspadu Jugoslavije ne uvažavaju interesi svih konstitutivnih naroda, nego da se država cepa bez političkog sporazuma. Zato što im ne odgovara prava istina, stalno se nameće nešto što je neistina, kako bi skinuli svoju odgovornost sa svega što se dešavalo u proteklih dvadesetak godina“.

Razgovarao: Ivica Petrović

Odgovorna urednica: Zorica Ilić