Braća po patnji

Braća po patnji

U kante na podu s plafona pocrnijelih od vlage kaplje voda. Ispod plafona invalidi u invalidskim kolicima. Podijeljeni u dvije grupe. Jedni su za smjenu sadašnje privremene uprave zavoda distrofičara, jedinog preduzeća u BiH specijalno osposobljenog za rad invalida. Na njihovom čelu je Sanja Marković, predsjednik Sindikata:

„Imenovala nam je (Vlada) direktora koji je već bio direktor, imenovala nam je Nadzorni odbor, od toga, za predsednika Nadzornog odbora imenovala predsednika našeg granskog sindikata, s kojim smo mi predhodno išli u borbu upravo za promenu tog direktora. Imenovala je drugog člana Nadzornog odbora čoveka iz konkurentske firme koji ima uvid u sve naše dogumente. U trenutku kad mi budemo mogli da izlazimo na tender, on će moći da opstruiše naše poslove“, kaže Markovićeva. Oni će danas u 11 časova stupiti u generalni štrajk do ispunjenja njihovih zahtjeva. Isplate tri neisplaćene plate, neisplaćenih doprinosa i revizije poslovanja.

Druga grupa invalida daje podršku toj upravi. Oni su istupili iz sindikata. V.d. direkora Tomislav Šešić:

„Bojim se da su instrumentalizovani od strane nekog ko nije dobronamjeran Zavodu distrofičara, jer kako objasniti sada, kada se rješava problematika u Zavodu distrofičara, kada je Vlada pokrenula sve mehanizme u cilju rješavanja situacije u Zavodu, da oni sada pokušavaju da ospore sve to što se radi. Ja ne mogu da objasnim da je to dobronamjerno“.

Ono u čemu se, međutim, svi invalidi slažu, je da žive teško.

„Pošto bolujem od distrofije našla sam najidealnije mjesto za moj dalji život – Zavod distrofičara. Jer tu imam i brata koji boluje od distrofije kao i ja. U zadnje vrijeme, pošto je bolest progresivna, i uznapredovala, potrebni su mi personalni asistenti i pomoćni radnici prilikom mojih osnovnih fizioloških potreba“, kaže Ivanka Bokan. Ona je protiv uprave.

„250 KM iznosi moja plata. U zimskom periodu uplaćujemo 130 do 140 KM troškova. U ljetnom periodu je dolazilo od 60 do 70 maraka troškova“, ističe Miodrag Dobrijević, koji podržava upravu i danas neće štrajkati. Upravi, kaže, treba dati vremena da riješi probleme.

Zavod je nekad bio uspješno preduzeće. Problemi su počeli donošenjem zakona o porezima iz 2001. godine. Tada su ukinute privilegije i zavod je izjednačen sa ostalim štamparskim preduzećima. Obzirom da zavod ima ogromne troškove za potrebe invalida, dugovi su počeli rasti. I narasli na današnjih dva miliona. Vlada RS je obećala subvencionirati preduzeće kao kompenzaciju ali je to uradila samo na kraju 2001. i nikad više.

U svom ogorčenju na ovu odluku Vlade svi invalidi su jedinstveni.

Ali i zagovornici i protivnici štrajka se slažu u još u jednom: da su podjele zatrovale međuljudske odnose. Podijeljene grupe ne razgovaraju međusobno, jedu odvojeno i druže se odvojeno.

Invalidi su trenutno zaokupljeni rješavanjem pitanja uprave preduzeća. O saniranju krova koji kaplje čak i kada ne pada kiša, za sada niko ne razmišlja.