Budi pion igre

– Ma ne kontam, jarane, šta je tu problem? Je li koka mrak? Jest. Bil je ti ziogu? Bi. Kakve veze ima šta reklamira?

– Pa ima veze. Je li reklama za javnu kuću? Nije. Je li za seksi rublje? Nije. Niđe veze. Čuj, budi dio igre. Koje igre?

– Čuj koje! Šaha! Šta bi se drugo s njom moglo igrat? Šta misliš, koliko košta jedna ovakva?

– Misliš, koliko je naplatila da se slika za reklamu?

– Majke ti, što bi me to zanimalo? Da im se ja punudim za duplo manje?

– Pa eto, to bi imalo logike.

– Koje?

– Pa to, da si ti na ovoj reklami. U gaćama, šlauf pao preko pupka, neobrijan, kosa masna, osmijeh klavijatura. Svi bi te odma povezali s kladionicom.

– A što ne bi s fudbalom? Gledaj mi mišića na nogama. Pipni. Kamen. Rekreacija, jarane, dva puta sedmično.

– Svaka čast. Ali na plakatu kladionice, svako bi skonto da ti nisi onaj na koga se treba kladit, nego onaj ko se kladi, i ko druge poziva da budu dio igre s njim.

– Koje kladionice?

– Pa Lutrije BiH. Piše ti.

– Gdje?

– Pa dole, evo...

– Fakat. Nisam vidio.

– Normalno, da bi vidio, moraš prvo gledat. A ne blenut.

– Jarane, hajmo sad dovest dvaes' ljudi iz kladionice, pitaj ih šta piše na reklami, nijedan ti neće znat odgovorit. A znaš zašto? Zato što ljudi razlikuju bitno i nebitno. Šta je na ovoj slici bitno? Slika. Sise. Bedra. Čupka. Stomak. Pupak. Koža. Usne. Oči. Žensko. Seks. Šta je nebitno? Slova. Čovjek stvarno mora bit debil ko ti, pa umjesto seksa gledat slova. Ti kad skineš koku, ti prvo okreneš gaće pa prostudiraš etiketu, a? Sto posto pamuk, prije upotrebe obući...

– A ti kad se kladiš, šta ti prostudiraš? Ćune igračima?

– Kakve veze imaju ćune s rezultatima?

– Kakve veze ima koka s klađenjem?

– Koja koka?

– Ova, na reklami.

– Pa koga to briga? Vidi se na njoj s čim ima veze.

– Vidi se i s čim nema.

– S čim?

– S Lutrijom BiH.

– Tačno. To samo ti vidiš, i zato mi nisi jasan.

– A meni nije jasno zašto to samo ja vidim. Dobro, evo, uredu, možda fakat ljudi ne čitaju šta piše sitnim slovima. Ali objasni mi, kad si tako pametan, kakve veze ima žuti karton iščim? Kome ga pokazuje?

– Tebi.

– Zašto meni?

– Prigovaraš sudiji. Pametuješ bez potrebe. Zanovijetaš. Zvocaš bez prestanka.

– Zvocam kad imam razlog.

– Ali ti u šta god pogledaš nađeš razlog. Da ti ova cura sad ovakva dođe i kaže vodi me kući i radi mi šta poželiš, ti bi mislio da je neko platio da pravi budalu od tebe.

– Bi, tačno.

– E to je tvoj problem! Ne vjeruješ u čuda, ne vjeruješ u sreću, u šta vjeruješ? Kako živiš, čovječe? Šta radiš uopšte u kladionici?

– Pravim ti društvo.

– Pa onda ga pravi, nemoj ga kvarit. Meni kad bi prišla, i kad bi rekla vodi me kući, ja bi iste sekunde presto mislit.

– Kako ćeš je vodit kući kad živiš kod punice?

– Vodio bi je u hotel.

– Čime bi ga platio? Zadnjih pet maraka si stavio na Liverpul.

– Koeficijent je dobar. Nema šansi da ne dobiju.

– Dobiće, ti vjeruješ u čuda i u sreću.

– Nema to veze sa srećom, nego s pameću, s vjerovatnoćom, sa statistikom.

– Pa to i ja kažem za ovaj plakat.

– Šta?

– Da nema veze sa seksom nego sa matematikom.

– A kojom matematikom?

– Osnovnom. Znaš li koliko svakog mjeseca direktor lutrije dobije platu? Pet prosječnih plata u Federaciji. Znaš li koliko je najviša neto plata u Lutriji? Preko 4.500 maraka. A znaš li koliko dobije svaki član upravnog odbora godišnje? Skoro dvadeset hiljada maraka.

– Odakle ti to sve znaš?

– Ne gledam slike, čitam sitna slova.

– Na plakatu?

– Ne, nego u revizorskom izvještaju za 2011. godinu.

– Sad je 2014.

– A šta misliš, da je sada drugačije?

– Pa ne znam. Ja gledam u sise, ne gledam u revizorske izvještaje.

– A ja evo gledam u sajt lutrije BiH i ne vidim ono što bi bilo normalno za jednu firmu u društvenom vlasništvu da bude svima dostupno.

– Šta to?

– Godišnji finansijski izvještaj o poslovanju. S obrazloženjima za svaku stavku. Naprimjer, za stavku reklama. Da vidim koja je firma i kako dobila posao da reklamira kladionice i kakva su bila druga idejna rješenja kad je ovo izabrano kao najbolje.

– Koga to zanima?

– Mene. A trebalo bi i tebe.

– Zašto mene?

– Zato da skontaš na koga ćeš se kladiti na narednim izborima, ako ne misliš do kraja života bit kokuz i kod punice.

– Ne mislim. Ali ću prije dobit na Liverpulu nego na izborima.