Christian Schwarz Schilling: „Vizni rezim mora biti liberalizovan“

Nedavno sam sa grupom poduzetnika iz BiH bio na najvećem sajmu elektronske tehnike CEBIT u Hanoveru. Bh poduzetnici su se dobro prezentirali u Hanoveru. Potencijalni partneri pitali su koliko košta radna snaga u BiH, tražili su informacije o infrastrukturi, početnom kapitalu i poreskim olakšicama. Bila je to jedna korisna razmjena informacija i poželio sam da se tako nešto desi i na političkom planu. I dok se investitori interesuju za cijene usluga u oblasti telekomunikacije novinari i političari postavljaju pitanja o organizovanom kriminalu i kriminalnim statistikama. Pri tome kriminal na ulicama Sarajeva nije ništa veći nego u metropolama EU. Kruta poslijeratna privreda približava se sve više i više srednjoevropskom nivou. Optimista sam i mislim da se jaz nastao ratom početkom 90tih godina može prevazići i da se BiH može vratiti na ono što je nekad bila naime model tolerancije i otjelotvorenja evorpskih vrijednosti. U skladu sa EU standardima upravo se uvodi evropski sistem za očitavanje ličnih dokumenata čime se falsifikati odmah mogu otkriti no šta se desilo kada sam poveo bh delegaciju u Hanover? Moj ured je morao napisati garantna pisma za više članova bh delegacije koji su samnom krenuli na sajam. To je apsurdno. EU može biti zadovoljna razvojem situacije u BiH. No s druge strane, zemlje Šengena se ponašaju kao da ne žele da prihvate takvu stvarnost i istrajavaju na strogom viznom režimu.

Dakle, ne radi se samo otome da BiH čini sve da ostvari članstvo u klubu demokratskih bogatih evropskih zemalja, nego je važno i to kako se predstavlja i sama EU. EU izražava nadu u privredni rast BiH, s druge strane traži od bh privrednika da sedmicama u redovima pred ambasadama čekaju na vize. Zamislite kada bi gradjani EU svaki put kada žele posjetiti svoje mušterije ili kupce na drugim tržištima za svaki korak morali podnositi zahtjeve za vize. Nisam za to da potpuno ukinemo vize. Ja sam za liberalizaciju viznog režima koja bi penzionerima, studentima, akademicima i poslovnim ljudima olakšala život.

Evropska komisija dala je prijedloge za vizne olakšice ali oni ne sadrže kategoriju poslovnih ljudi koji redovno moraju da putuju u inostranstvo. BiH je mala tržišna demokratija koja se trudi da udje u evropske integracije. Realno rečeno: ova zemlja je još daleko od članstva u EU. Neophodno je medjutim, da se i mi, Evropa, približimo ovoj važnoj evropskoj zemlji, i njenom ljubaznom stanovništvu.

Odredjene kategorije bh gradjana moraju dobiti vizne olakšice i to što je prije moguće kako bi se ostvarilo ono što već danas nazivamo uspuješnom evropskom pričom.