Da li bi palestinska država mogla da opstane?

Kada je u septembru Mahmud Abas podnio zahtjev za prijem Palestine u Ujedinjene nacije, mnogi Palestinci bili su oduševljeni, ali mnogi u svijetu nisu. I da bude priznata, Palestina bi se suočila sa mnogim problemima.

Podnošenjem zahtjeva za članstvo u Ujedinjenim nacijama mnogi nisu bili oduševljeni. Pod velikim je znakom pitanja da li će većina u Savjetu bezbjednosti UN biti za prijem Palestine. Francuska i Velika Britanije već su najavile da taj zahtjev neće podržati. Druge zemlje su uzdržane, a neke, poput Sjedinjenih Američkih Država protiv, što zbog solidarnosti sa Izraelom, što iz drugih političkih razloga. Međutim, čak i u slučaju da UN odobri zahtjev Palestine, ta zemlja bi bila suočena sa nizom problema. Palestinske teritorije su rascjepkane, privreda je nerazvijena, a očigledno je i da izraelska vlada nije pretjerano zainteresovana za stabilnu palestinsku državu.

Mnogi doseljenici protiv palestinske države

„Da bi palestinska država zaživjela, doseljenička politika Izraela morala bi da se prekine“, kaže Moše Cimerman, direktor Instituta za njemačku istoriju na univerzitetu u Jerusalimu. Da bi se to desilo, naselja bi morala da se poruše, ili bi njihovi stanovnici trebalo da postanu državljani palestinske države, smatra izraelski profesor. Međutim, izraelski doseljenici ne žele ni jedno, ni drugo, a većina je protiv uspostavljanja te države.

Moše Cimerman vidi probleme i kada je u pitanju privreda. Izraelska opsada smanjila je investicije i povećala nezaposlenost. Sulejman Abu Dajeh iz zadužbine „Fridrih-Nauman“ u Jerusalimu još je direktniji. „Čisto ekonomski država Palestina ne bi bila u stanju da opstane.“

Palestinska privreda u nezavidnom je položaju već samim ti što granice ka Egiptu i Jordanu kontroliše Izrael. „Palestina nema ni jedan aerodrom, nema auto-puteva, ni željeznice ka susjednim državama“, objašnjava Abu Dajeh. On je uvjeren da bi Palestina – kada tih prepreka ne bi bilo – mogla da bude samostalnija, kroz trgovinu, tranzit, turizam, kao i kroz laku industriju i agrarnu privredu.

Izraelska opsada prepreka za palestinsku privredu

Moše Cimerman vjeruje da problemi sa palestinskom privredom mogu da se riješe. Između Izraela i palestinskih oblasti mogla bi da postoji saradnja. To bi moglo tako da se unaprijedi, da se kaže: „Da, država Palestina je u stanju da opstane“, kaže Cimerman.

Kada se radi o neriješenom pitanju palestinskih izbjeglica, Cimerman ne vidi problem. Što se njega tiče, mogao bi da se vrati svako ko hoće. „To je naravno teško, ali izvodljivo. Mislim da se milioni Palestinaca koji trenutno žive širom svijeta sigurno ne bi odlučilo za povratak u Izrael ili arapsku državu Palestinu.“

Ne žele svi rješenje problema

Moše Cimerman vidi veliki krivicu izraelske vlade: premijer Benjamin Netanjahu i ministar spoljnih poslova Avigdor Liberman nisu zainteresovani za uspostavljanje palestinske države. „U Izraelu postoji veoma jaka, desno orijentisana grupacija, koji cjelokupnu palestinsku teritoriju smatraju sastavnim dijelom Izraela“, objašnjava Cimerman i dodaje da ta grupa odbacuje ideju palestinske države. „Ali to izraelska vlada neće otvoreno da kaže, zato što se obavezala da radi na rješenju problema.“

To je razlog zašto postoji raskorak između onog što izraelska vlada misli, i onog što čini, dakle između nastojanja da se konflikt završi i naseljavanja palestinskih oblasti.

Autori: Ane Almeling / Boris Rabrenović

Odgovorni urednik: Svetozar Savić