Doživotna robija za Karlosa

Bio je jedan od najtraženijih svjetskih terorista: Ilič Ramirez Sančez, poznatiji kao Karlos. Terorista iz Venecuele već je ranije bio osuđen na doživotnu robiju zbog više ubistava, a početkom novembra ponovo se našao pred francuskim sudom, zbog više terorističkih napada početkom osamdesetih godina.

Jedanaestoro ljudi je ubijeno, a oko 150 ranjeno u napadima na francuske vozove kao i na parisko sedište arapskog magazina „Al Vatan al Arabi“. Prema saznanjima tužilaštva, Karlos je atentatima pokušao da oslobodi svoju ženu, Njemicu Magdalenu Kop, koja je u to vrijeme bila u pritvoru u Francuskoj.

Specijalni sud u Parizu sinoć je Karlosa proglasio krivim i ponovo ga osudio na doživotnu robiju. Prijevremeno pomilovanje danas 62-godišnjeg Karlosa teško da je moguće, s obzirom na strožiju zatvorsku kontrolu koja mu je određena za narednih osamnaest godina. Njegova advokatkinja Izabel Kutan-Pejr presudu je nazvala skandaloznom i najavila je žalbu.

Kazne i za saučesnike

Njemica Krista Frelih, koja je takođe bila izvedena pred sud je oslobođena svih optužbi. Ona je u odsustvu bila optužena za umiješanost u jednom atentatu. Međutim, na doživotnu zatvorsku kaznu sud u Parizu je osudio Nijemca Johanesa Vajnriha, nekada glavnog Karlosovog pomagača. On se tereti za postavljanje bombe na jedan francuski voz. Vajnih se trenutno nalazi u zatvoru u Berlinu, gdje je već osuđen na doživotni zatvor i Berlin zato odbija da ga izruči Francuskoj. Na doživotnu robiju je osuđen još jedan Karlosov saučesnik- Palestinac Ali Kamal al Isavi.

U završnom, petosatnom govoru, Karlos je ponovo nastojao da se predstavi kao revolucionarni mučenik. Govor je završio povikom „Viva la Revolution!“ (Živjela revolucija). Prethodno ga je odbrana opisala kao žrtvu politike. Međutim, nakon šestonedjeljnog sudskog procesa sud je zaključio da je riječ o izrazito nasilnom čovjeku koji se ne kaje i ne pokazuje sažaljenje prema žrtvama. Karlos je još 1997. godine bio osuđen na doživotnu zatvorsku kaznu zbog više ubistava. Francuske specijalne jedinice uhapsile su ga 1994. u Sudanu.

Autori: Frank Verner (dpa, afp) / Boris Rabrenović

Odgovorni urendik: Svetozar Savić