Dogovor o anti-terorističkoj bazi podataka u Njemačkoj

Takvu banku podataka sa informacijma o osobama osumnjičenim za terorizam demokršćanske stranke Unije traže još od 11. septermbra 2001. U prethodnoj kolaciji zeleni su sprečavali formiranje takve jedne banke podataka. Medjutim I ovaj danas postignuti kompromis nije nesporan .

Da je bilo po volji Unije ubuduće bi u Nemačkoj postojala takozavana kompletana banka podatka kojoj bi pristup imali policija i tajne službe. Medjutim ministar unutršnjih poslova Bavarske Guenther Bekstein nije uspeo da progura ovaj zahtev. Ipak kompromis bi trebalo takodje da ga zadovlji kaže njegov kolega iz donje saksnojie Uve Schuenemann. Jer pored podataka u kojima je regostrovan identitet osobe osumnjičene za terorizma trebalo bi da se uvede još jedan tip podataka:

„U tom delu će se nalaziti informacije o verskoj pripadnosti, profesiji i putovanjima u inostrnstvo.Ti podaci se mogu dopunjavati, kako bi se konkretnije moglo opisti u kojo meri je osoba opasna.To je dobro, šteta je samo što je odluka donesena tek sada ,a ne pre dve godine.“

Ove informacije o osobama osumnjičenim za terorizma biće dostupne samo kada to odobri institucija koja ih poseduje. Naravno da će biti i izuzetaka, na primer kada je ugrožen ljudski život.

I dok unija nije uspela da se probije sa svojim zahtevom da se od samog početka unesu kompletni podaci o osumnjičenim osobama, minstri unutršnjih poslova socijaldmeorkatske stranke morali su popustiti kod pitanja koji sve podaci , osim identiteta – mogu biti registrirani. Minstar iz Berlina Erhart Koerting nije bio za to da se u banku podataka unosi vjerska pripadnost.

„Mi ne govorimo o hrišćanski terorostima, niti o budustičkim teroristima - govorimo o islamskim teroristima. Ja mogu da upišem u podatke da je osoba musliman – ali to mi baš ne pomaže mnogo u istrazi.“

Savezni minisar unutršnjih poslova Wolfgang Schaeuble najvio je da će vlada još u septembru sačitini odgovrajući nacrt zakona.S obzirom da stranke Unije i socijaldemorate imaju većinu u parlamentu usvajanje zakona trebalo bi da bude samo formalnost.

Otpor će najvjerovatnie pružiti Lijeva stranka. Šef poslaničkog kluba Gergor Gysi kaže:

„Ovako ili onako ovaj nacrt zakona će završti pred ustavnim sudom. Mi ćemo se sigrno javiti za riječ ukoliko se u parlamentu donese odluka koja je po našem mišeljnju protivustavna.“

Liberali iz opozicije će verovatno glasti za kompromis.Tome u prilog govori i činjenica da je minstar unutršnjih poslova najmnogoljudnije savezne zemlje Severne rajne vestfalije Ingo Volf, liberlar – glasao za kompromis koji je postignut na izvenrednoj sednici njemačkih ministara unutrašnjih poslova u Berlinu.