Ekonomska katastrofa za Sloveniju

Kao glavni razlog smanjenja rejtinga Slovenije, Mudis navodi problematične kredite banaka u milijardama za koje će sada biti odgovorne poreske platiše.
Slovenačka vlada se bori sa višim troškovima refinansiranja i ograničenim pristupom finansijskim tržištima, dok se domaće banke sve snažnije oslanjaju na likvidnost Evropske centralne banke. Rupe u budžetu sve su veće, a privreda ne uspijeva da ih zakrpi. Građani su pesimisti.

Sloveniju možda ne čeka sudbina Grčke. Poznati ekonomista Jože Damijan kaže da zemlja može da prihvati evropski paket pomoći, ili da, kao Španija, najprije potraži pomoć za svoje banke. Damijan procjenjuje da se suma problematičnih kredita slovenačkih banaka popela na šest do osam milijardi evra. Do sada je dokapitalizovana samo Nova Ljubljanska banka, a i to je stajalo zemlju jedan odsto bruto-društvenog proizvoda.

Mudis samo jednoj zemlji predviđa “stabilne” izglede i to je Finska. I dok je nedavno doveo u pitanje kreditni rejting Njemačke, Luksemburga i Holandije jer u njima vidi znakove preopterećnosti, Mudis je za Finsku zadržao rejting AAA i stabilne izglede. Prema toj agenciji, Finska je tokom spašavanja dužničkih država u evrozoni sebe uvijek pametno osiguravala i time izbjegla finansijski rizik.

Finska - izuzetak

Njemački mediji se pitaju zašto i druge zemlje, poput Njemačke, ne traže garancije kao Finska. Stručnjak za ekonomska kretanja Sincija Alsidi smatra da to ne bi funkcionisalo. “U aktuelnoj situaciji dužnici nisu u stanju da ispune zahtjeve, koji se od njih traže. Vjerujem da za kratko vrijeme, krizne zemlje ne mogu da ponude sigurnost i smanje kreditni rizik povjerilaca. Za jednu relativno malu zemlju kao što je Finska, koja samo malim dijelom učestvuje u pomoći za Grčku i Španiju, izbjegavanje rizika možda još i funkcioniše. Ali kada bi svi to radili, cijeli sistem više ne bi funkcionisao”, kaže Sinsija Alsidi.

Finska ministrica finansija Juta Urpilainen je u pregovorima s španskom vladom krajem jula postigla da se 40 odsto finskog kredita Španiji u visini od 2,2, milijardi evra izdvoji u vidu garancija. To znači da je španska vlada morala da uplati na finske račune oko 800 miliona evra, da bi zauzvrat dobila 1,4 milijarde evra. Sa druge strane Finska ne potražuje kamate za svoje pozajmice kao drugi kreditori evrozone.

Autor: Ivana Ivanović
Odg. urednica: Jasmina Rose