EU i ulaganje u nauku i istraživanje
14. septembar 2006
Posebnim planom u deset tačaka Evropska Komisija namjerava potaći obrazovanje i naučno istraživanje.
Komesar za industriju Gunter Verheugen o tome je već priložio odgovarajući dokuument o kojem će se razgovarati oktobra mjeseca na sastanku vrha EU.
Cilj je jasan-Evropa treba investirati više na polju nauke i istraživanja. EU treba nove proizvode i usluge, na današnjem postojećem svjetskom tržištu. No, za provodjenje u djelo ovakvog zaključka u EU se nije odmaklo daleko.
Privrednici i političari još moraju učiniti mnogo toga, kako bi se eventuano moglo prestići jednu Kinu ili Indiju, kaže komesar evropske industrije Verheugen i dodaje:
«To što ćemo nas čeka u narednih 10-tak godina u svjetskom takmičenju u mnogim oblastima, mnoge će iznenaditi. Posebno u oblastima gdje smo mislili da smo u prednosti. Zbog toga aplujemo i na ovoliku ažurnost.»
Još nakon usvajanja Lisabonske privredne deklaracije iz 2000-ge godine inovacija i nauka i naučno istraživanje stoje visoko na listi prioriteta EU. No, zemlje članice veoma sporo slijede dogovoreno,posebno odluuku da se tri posto bruto-nacionalnog dohotka izdvaja u naučne svrhe. Tako će EU u narednih sedam godina za naučno istraživanje uložiti 54 milijarde Eura.
No, i pored toga zaostatak za SAD je ogroman. Zbog toga
«Političke elite u svim zemljama EU konačno se moraju oprostiti samozadovoljnosti. U smislu, dobro je kako je i globalizacija će,već korigovati sve nedostatke»
Pomenuti i dostavljeni papir o razvoju nauke i istreaživanja, sasvim sigurno će u zemljama članicama razviti široku diskusiju. Na susretu vrha EU u finskom zimsko-sportskom centru Lahti kod Helsinkija, krajem oktobra, šefovi država i vlada će ponovo razmatrati i ovaj problem.
EU tako predlaže formiranje takozvanih pilot-tržišta za pravilnije korištenje energije,potom slične projekte na univerzitetima u oblasti poduzetništvs i javnim djelatnostima.
Verheugen kao zagovarač snažnijeg iskoraka u oblasti nauke i istraživanja napominje, da i njegovoj domovini Njemačkoj,čak, nedostaju akademici:
«Nema druge, nego da se u Evropi obrazuje što više naučnih radnika. Zbog toga kod država članica agitujemo za reformu sistema obrazovanja i nauke, kako bi svim njenim gradjanima obezbijedili što bolju budućnost»
Do 2009 Evropa namjerava otvoriti jedan vrhunski Institut za nauku i tehniologiju, po ugledu na takav u SAD.
Tada, mladi naučnici i genijalci u svojim oblastima neće trebati gledati ka Americi i odlaziti preko Atlanti,nego će ostajati u Evropi, uvjeren je Verheugen.
Bernd Riegert.