EU povećala pritisak na Grčku

Iako EU podržava napore grčkih vlasti da sprovedu svoj plan ekonomskog oporavka zemlje, Brisel upozorava Atinu da se, ukoliko bude bilo potrebno, obaveže na još rigoroznije mjere smanjenja nacionalnog budžetskog deficita i tako smanji rizik po stabilnost zajedničke evropske valute. Komesar za ekonomska i monetarna pitanja, Oli Ren je najavio: „Ukoliko se pojavi rizik koji bi ugrozio ostvarenje zacrtanih ciljeva, Grčka će, do sredine marta, objaviti dodatne mjere kako bi dostigla predviđeno smanjenje deficita za četiri procenta do kraja ove godine“.

Grčka je, sa oko 294 milijardi eura državnog duga, i trenutnim deficitom od 12.7 procenata bruto državnog proizvoda, prva zemlja kojoj je, tokom 11 godina postojanja Evropske monetarne unije, potrebna ovakva podrška evropskih partera. U Briselu ističu i to da je EU spremna pomoći Grčkoj da prebrodi ova teška vremena, pod uslovom da je sama Grčka spremna da preduzme odlučnu akciju.

Naučena lekcija - pojačati nadzor

Evropska komisija najavila je i veoma striktan i intezivan multilateralni sistem nadzora sprovođenja ekonomskih reformi u Grčkoj, koji, do sada, još nije bio primijenjen na jednoj od zemalja članica Unije. Tako će već narednih dana eksperti Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda boraviti u Atini gdje će procijeniti implementaciju konkretnih mjera za izlazak iz grčkog “ekonomskog kolapsa”.

Sredinom marta očekuje se i prva ocjena uspiješnosti grčkih reformi. Komesar za ekonomska i monetarana pitanje EU, Oli Ren najavio je da će Evropska komisija predložiti dalje jačanje koordinacija i nadzora nad nacionalnim ekonomskim politikama članica eurozone:

„ Lekcija koju smo naučili iz ove krize jeste da nam je hitno potreban širi i ozbiljniji nadzor nad nacionalnim politikama u eurozoni. Tako ćemo biti u mogućnosti da brzo uočimo i riješimo moguće disbalanse i tako očuvamo makrofinansijsku stabilnost eurozone.”

Kakva je pomoć potrebna Grčkoj?

I dok jedan dio evropskih zvaničnika i ekomskih stručnjaka smatra da je grčki plan uspostavljanja ekonomske stabilnosti „ambiciozan i dovoljan“, kao i da EU mora samo da pojača nadzor grčke vlade u sprovođenju koraka neophodnih za izlazak iz ekonomske krize, švedski ministar finansija, Anders Borg, smatra da je situacija mnogo ozbiljnija:

„Program koji je grčka vlada predložila nije dovoljan. Potrebni su konkretni koraci kako bi se povratilo povjerenje tržišta.“

Međutim, članice eurozone za sada ne izlaze sa detaljima moguće pomoći za Grčku, koja bi mogla da se ogleda kako u bilateralnim pozajmicama tako i u garancijama. Komesar Oli Ren je ponovio:

“Članice eurozone preduzeće odlučne i koordinisane mjere ukoliko to bude potrebno. Ako dođe do takve situacije, imamo i načine i sredstva da očuvamo finansijsku stabilnost eurozone.”

Lideri evropskih zemalja, na sastanku prošle nedjelje u Briselu, istakli su da u eurozoni postoji zajednička odgovornost za finansijsku i ekonomsku stabilnost, ali i dodali da članice eurozone moraju da vode bezbijedne nacionalne ekonomske politike.

Autor: Marina Maksimović

Odgovorni urednik: M. Smajić