Evropska komisija prihvatila Studiju o izvodljivosti za Srbiju i Crnu Goru

U odluci Brisela sadrzano je priznanje napora koje Srbija i Crna Gora
poslednjih godina ulaze kako bi unapredila demokratiju a na ekonomskom
planu uhvatila prikljucak sa ostalim zemljama u tranziciji. Ali, odluka Evropske
komisije je pre svega signal, politicki signal. Komisija kaze, a ministri spoljnih
poslova ce to za par nedelja najverovatnije i potvrditi, da Evropska unija cini
sve kako bi podrzala Srbiju i Crnu goru na putu reformi - i pored svih
postojecih nepodobnosti.

Vlada i opozicija u Beogradu bi trebalo da obrate paznju na ove fine nijanse.
Komesar za prosirenje Evropske unije, Oli Ren, u svojoj interpretaciji bio je
jasan i glasan: saradnja sa Haskim tirbunalom za ratne zlocine ostaje najvisi
prioritet. Jos preciznije receno: poboljsanje te saradnje ostaje prioritet.
Cinjenica je da je srpski premijer Kostunica 2003. stupio na funkciju sa
recima da saradnja sa Hagom - nema prioritet. Vise od godinu dana, Beograd
nije Hagu izrucio nijednog optuzenika. A svih 11 oficira koji su ove godine
otisli u Hag, dobrovoljno su se predali; uhapsen nije - niko.

Ne moze biti da optuzenici nestaju bez traga i glasa pred ocima srpske
policije, poput bivseg sefa armije Pavkovica. Dokle god glavni optuzeni za
ratne zlocine Karadzic i Mladic budu slobodno setali okolo, i to najverovatnije
po Srbiji, o clanstvu u Evropskoj uniji nece moci ni da se sanja. Evropska
unija se s tim ne sali, kao sto se videlo na primeru Hrvatske sa kojom su
pregovori odlozeni jer optuzeni general Gotovina nije uhapsen.

Sprski predsednik Tadic je to dobro uvideo. U prvoj reakciji na odluku
Evropske komisije, on je - ne bez preterivanja - tu spoznaju i izneo, rekavsi da
bi Srbija, da je odmah izrucila sve svoje optuzenike Hagu, vec odavno bila u
Evropskoj uniji.

Jucerasnja odluka Evropske unije je, prema tome, pruzeno poverenje na
veresiju. Sada je na vladi u Beogradu da to poverenje ne izneveri. Osumnjiceni
za ratne zlocine moraju biti odlucno gonjeni, korupcija se mora dalje suzbijati,
Srbiji i Crnoj Gori potrebno je vise demokratije i pre svega vise trzisne
privrede.

Populisticki nedeljni govori, na primer, o statusu Kosova, morali bi vec
jednom da prestanu. Poslednji je trenutak da se vlada uhvati ukostac sa
temama koje su za gradjane zaista vazne. Sa privatizacijom. Jeste da je to u
pocetku bolno, ali je, dugorocno gledano, jedini put ka blagostanju.

Sprski premijer Kostunica je u svom prvom reagovanju opet najpre govorio o
Kosovu, o ocuvanju drzavne zajednice Srbije i Crne Gore i o ulasku u
Evropsku uniju. Tek posle toga se dotakao i tema prestrukturisanja ekonomije
i politickih promena. Ukoliko vlada hitno ne pretumba listu prioriteta, put
Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju ce vec na samom pocetku da zavrsi u -
slepoj ulici.