Evrozona u “vanrednom stanju”
8. maj 2010
Da je hitni sastanak lidera zemalja Evrozone zaista bio “hitan” pokazala je višečasovna rasprava, u kasne noćne sate, tokom koje su predsjednici zemlja i vlada 16 evropskih država koje koriste zajedničku valutu - evro pokušavali da se dogovore oko uvođenja novih, strožijih pravila u oblasti upravljanja javnim finansijama. Njemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsjednik Nikola Sarkozi pozvali su svoje evropske partnere na uvođenje jače supervizije i primjenu striktnijih pravila na finansijskom tržištu, kako bi se izbjegle dužničke krize, slične onoj koja je Grčku dovela pred sam rub bankrota. Istovremeno italijanski premijer, Silvio Berlsuskoni , upozorio je da se cijela evrozona već nalazi u “vanrednom stanju”. Predsjednik Savjeta EU, Herman van Rompej je izjavio: “Svi lideri zemalja i vlada evrozone potpuno su svesni da se suočavamo sa ozbiljno situacijom u evrozoni. Ovde se radi o odgovornosti i solidarnosti i ovu situaciju ćemo rešavati zajedno.”
Na sastanku u Briselu dogovorena je dublja fiskalna konsolidacija i bolja ekonomska koordinacija među članicama koje koriste jedinstvenu evropsku valutu. Predložen je pojačani nadzor i koordinacija nacionalnih ekonomskih politika , kao i uvođenje efikasnijih sankcija za one članice koje se ne pridržavaju dogovorenih pravila. Trenutno čak 13 od 16 članica Evrozone prekoračuje dozovoljeni budžetski deficit.
Trajni sistem pomoći
Jedan od najvažnijih zaključaka sastanaka lideri 16 zemalja evrozone, jeste poziv na uvođenje trajnog sistema pomoći članicama koje zapadnu u finansijske poteškoće. Tako bi ministri finansija EU trebalo bi da se sastanu već u nedelju (09.05.) kako bi se dogovorili o instrumentima koji bi pomogli zemljama članicama da se odbrane od eventualnih budućih dužničkih kriza. Predsjednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je najavio: “Evropska komisija će predstaviti konkretan prijedlog za stvarnje evropskog mehanizma stabilnosti, koji bi očuvao finansijsku stabilnost Evrope.”
Do sada u evrozoni nisu postojala “pravila za spašavanje”, jer se smatralo da su postojeće odredbe dovoljne kako do takve “krajnje” situacije ne bi ni došlo. Poučeni grčkom krizom, lideri evrozone sada razmatraju načine za uvođenje mehanizma koji bi između ostalog u budućnosti omogućio mnogo bržu akciju pomoći članicama sa ugroženim nacionalnim ekonomijama.
Autor: Marina Maksimović
Odg. urednica: Belma Fazlagić-Šestić