Falsifikati prolaze samo na pijaci

Svaki svežanj novčanica od drugog je falsifikatora. Martin Veber (Weber) je stručnjak za falsifikovani novac Bundesbanke. Mjesečno on prekontroliše više od 1.000 novčanica. „Na osnovu znakova koji su nam poznati, a dijelom i tipični, možemo da odredimo koji je falsifikator napravio koje novčanice, iako ga ne poznajemo…" Falsifikovani novac iz cijele Njemačke pristiže u Bundesbanku u Majncu. Čak 1,7 miliona eura stiglo je u Majnc jednim kolima. To je sav falsifikovani novac koji je u periodu od šest mjeseci proizveden u Nemačkoj.

Uglavnom se kopiraju novčanice od 50 eura. „Falsifikovane novčanice nisu dugo u prometu. Čim stignu u trgovinu, njih preuzimaju postrojenja za kontrolu novca firmi koje vrše transport – a ona ih prepoznaju. A čak i ako ih ne prepoznaju, novac se uplaćuje u neku filijalu Bundesbanke", kaže Edgar Kornibe, šef centra za falsifikovani novac.

Prodavci na pijacama nemaju načina da otkriju prevaru

Najriskantnije je za prodavce na pijaci i najveća opasnost da prihvate falsifikovani novac koji potom niko neće da primi. „Jednoga dana dobijem jednu novčanicu, a onda, nekoliko nedelja kasnije još jednu. Dešava se da se odjednom pojave falsifikovane novčanice", jada se jedan prodavac. Ali, prodavci na pijaci prihvataju samo male novčanice. Inače bi bila ugrožena cjelokupna dnevna zarada. „Primam novčanice do 100 evra, ne veće", kažu nam na jednoj tezgi.

Na kasama supermarketa situacija je drugačija. Gotovo sve falsifikovane novčanice odmah otkrivaju aparati za kontrolu. Ono što ovi aparati ne otkriju, najkasnije biva otkriveno u transporterima novca. Većina falsifikovanih novčanica pravi se uz pomoć štampača u boji i aparata za fotokopiranje. Dok nisu postojali aparati za kopiranje, falsifikovanje je bilo prava umjetnost. Ali, ta su vremena odavno prošla.

Autori: Kristijan Pricelius / Mirjana Kine Veljković

Odg. urednik: Jasmina Rose