241110 JRB Energie Umwelt HF

Protekla 2010. bila je godina u kojoj je svijet priželjkivao oslobađanje od zavisnosti od fosilnih goriva. Ipak, brojne države svijeta su bile spremne da i dalje preuzmu ogroman rizik kako bi se dokopale nafte i uglja.

https://p.dw.com/p/QY3W

Žeđ za naftom još uvijek je jača od zahtjeva ekologaFoto: picture-alliance / dpa

Oglas

Umwelt Symbolbild grüne Energie Steckdose auf Wiese — Obnovljivi izvori energije još uvijek su nedovoljni da podmire potrebeFoto: Fotolia/twixx

Energija je bitan faktor koji doprinosi razvoju i standardu svake države. Bez izvora energije u Evropi ne bi bilo industrijske revolucije, razvoja privrede, niti globalizacije. Nafta, gas i ugalj su preduslov za privredni razvoj, ali rezerve ovih goriva su sve manje, klima se mijenja, a flora i fauna trpe zbog sve veće žeđi za energijom. Stvari bi mogle biti i drugačije, tvrdio je sve do svoje smrti oktobra 2010. Herman Scheerr, ekspert za energiju u stranci njemačkih socijaldemokrata.

"Istina glasi: Moguće je obnovljivim izvorima energije pokriti potrebe svake države. To zahtijeva mnogo truda i ulaganja, ali to su preduslovi da u budućnosti imamo ekološki neutralnu i jeftinu energiju. To je izazov 21. stoljeća."

Tragedija u Meksičkom zalivu

Von der Ölpest verschmutzter Vogel in Bataria Bay — Naftna mrlja u Meksičkom zalivu izazvala je ekološku katastrofuFoto: AP

Ipak, prelazak na obnovljive izvore energije ne može se ostvariti preko noći. Havarija na naftnoj platformi "Deepwater Horizont" u Meksičkom zalivu u aprilu 2010. pokazala je koliki je rizik zbog zavisnosti od fosilnih goriva. Nikada do sada čovječanstvo nije imalo tako duboke bušotine, uz toliko velike troškove i nekvalitetnu naftu koja se dobija, a sve zbog žeđi za energijom.

U međuvremenu su brojne vlade svijeta uvidjele potrebu da se oslobode zavisnosti od "crnog zlata". EU je u aktuelnim pregovorima o smanjenju emisije ugljendioksida zacrtala cilj od dvadeset odsto manje u odnosu na emisiju u 1990. godini. Ovaj cilj bi mogao biti povećan i na 30 odsto ukoliko ostale industrijske nacije svijeta budu spremne na saradnju. Vlada u Berlinu ima još ambicioznije planove, navodi ministar za ekologiju Norbert Röttgen.

"Cilj Njemačke je smanjenje od 40 odsto do 2020. godine. To je zapisano u koalicionom ugovoru aktuelne vlade i još jednom naglašeno u novom konceptu za snabdijevanje Njemačke energijom. Mi to gledamo sa dva aspekta: to je naš doprinos globalnom cilju, ali i poluga koju koristimo kako bi podstakli tehnološki razvoj i modernizaciju privrede."

Röttgen smatra kako je smanjenje emisije ugljendioksida od 40 odsto do 2020. godine moguće postići i na nivou EU, te da bi to Uniju odvelo i na stazu daljeg privrednog napretka.

"Pomilovanje" za nuklearke

Atomkraftwerk Biblis — Njemačka nuklearna elektrana BiblisFoto: AP

Ipak, jedna mjera savezne vlade u Berlinu kojom želi da se ukine zavisnost od fosilnih goriva izazvala je veliki otpor. Produžena je licenca za rad nuklearnim elektranama. Bivša vlada kancelara Gerharda Schrödera zacrtala je postepeno gašenje svih reaktora do 2021. godine. Sadašnja vlada je licence produžila u prosjeku za dodatnih 12 godina, pod izgovorom da bi u suprotnom došlo do problema u snabdijevanju potrošača energijom u periodu prelaska na obnovljive izvore.

Ovaj zaključak izazvao je masovne proteste građana. Desetine hiljada demonstranata okupilo se u novembru ispred skladišta nuklearnog otpada Gorleben. Tada se ka Gorlebenu kretao takozvani "Castor-transport", voz sa kontejnerima prerađenog radioaktivnog otpada. Okupljeni su jasno iskazali svoje nezadovoljstvo vladinom politikom.

Za većinu Nijemaca atomska energije nije prava alternativa fosilnim gorivima. Nuklearke su im previše opasne i previše skupe. Jer, poreski obveznici snose troškove održavanja skladišta radioaktivnog otpada i eventualnog obeštećenja u slučaju incidenata. Obični građani podržavaju mjere koje vode iskorištavanju energije vjetra i sunca.

Ima i pozitivnih primjera

China Energie Windkraft Windmühle — Kina gradi sve više obnovljivih izvora energijeFoto: Xiao Xu

Pri tome, postoje države koje rade na totalnom zaokretu. Kostarika i Maledivi imaju namjeru da u roku od nekoliko desetljeća imaju neutralan bilans emisije ugljendioksida. Čak i Kina čini mnogo više nego što njeni predstavnici žele zvanično da preuzmu kao obavezu na međunarodnim pregovorima, tvrdi Christiana Figueres, šefica UN-ovog sekretarijata za klimu.

"Kina već pet godina provjerava da li su zakoni koje donosi u skladu sa zaštitom klime. Ona upravo radi na novom petogodišnjem planu privrednog razvoja i ima jasne ciljeve za povećanje energetske efikasnosti i korištenje obnovljivih izvora energija."

To je argument u korist povećanja proizvodnje obnovljive energije i u drugim zemljama. U suprotnom bi na tom planu uskoro mogle tehnološki i privredno da zaostanu za Kinom.

Autor: Helle Jeppesen/Azer Slanjankić

Odg. ur.:

Oglas

Regije

Kategorije

241110 JRB Energie Umwelt HF