Hamburg protiv Fejsbuka

Slučaj koji je pokrenuo diskusije: Fejsbuk je blokirao profil jedne žene zato što je umjesto svog pravog imena koristila pseudonim. Popularna društvena mreža je njeno korisničko ime zamijenila pravim imenom. Uz to, žena je morala dostaviti zvanični dokument kako bi potvrdila svoj identitet. To je bio povod da se u čitav slučaj uključi povjerenik za zaštitu podataka Johanes Kaspar, koji zahtijeva da Fejsbuk dozvoli korišćenje pseudonima.

DW: Zar jedna društvena platforma nema pravo da postavi svoja pravila? Svako ko sebi otvara profil zna u šta se upušta.

Johanes Kaspar: Postoji odredba zakona o internetu koja mora da se poštuje. Njom je definisano da internet može da se koristi i pod pseudonimom. To znači da korisnik ima pravo da se predstavlja pseudonimom. Uostalom, operateri društvenih mreža moraju da poštuju propise zakona o pasošu i ličnoj karti.

Ali Vi govorite o njemačkom zakonu. Prije dvije godine jedan njemački sud je presudio da je Irska zadužena za zaštitu podataka, pošto je u toj zemlji evropsko sjedište Fejsbuka. Kakvi su izgledi da Vaša inicijativa prođe, s obzirom na te činjenice?

Ta presuda je u međuvremenu prevaziđena, nakon presude Evropskog suda u vezi sa pretraživačem Guglom. Sud je jasno kazao da ogranak firme u jednoj od država članica EU nije po svaku cijenu dužan da obradi podatke korisnika. To se odnosi i na sestrinske firme koje služe ekonomskoj svrsi matične internet kompanije, kao što je bio slučaj sa španskim Guglom u vezi sa oglašavanjem. Termin ogranak je u tom slučaju toliko proširen, da u njega može da se uvrsti i ogranak u pokrajini Hamburg, u kojem je Fejsbuk aktivan u oblasti oglašavanja i reklamiranja.

Rasističke poruke i poruke mržnje su široko rasprostranjene na društvenim mrežama. Da li će biti više takvih komentara ako Fejsbuk zvanično dozvoli upotrebu pseudonima?

Nije dokazano da obaveza korišćenja pravog imena doprinosi uzornijem ponašanju na mreži. Čak i da je tako, to što Fejsbuk želi sa obavezom korišćenja pravog imena je puka fikcija. Fejsbuk nikako nije u stanju da isfiltrira sve ljude koji koriste pseudonim, posebno zato što mnogi koriste neka uobičajena imena, koja nisu njihova. Treba reći da je obavezno korišćenje pravog imena potpuno pogrešno. To sugeriše da je moguće špijuniranje korisnika. Za decu i mlade je to čak opasno, da im se obećava bezbijednost, koja uopšte ne postoji. Ne živimo u diktaturi u kojoj svako mora da se prijavi i kontrolisano koristi internet. Srećom, to ne može da se sprovede i zato je takav pristup pogrešan.

Pseudonimi mogu da štite prestupnike?

Sloboda izražavanja i na internetu podrazumijeva to da ne mora kod svake pojedinačne izjave da se navodi ime. Zamislite da idete gradom, kupite hljeb i novine ili u autobusu razgovarate, i pri tom uvijek morate da kažete svoje ime. Pravo svakog pojedinca je da pod pseudonimom koristi internet-platforme. Tako smatraju i zakonodavci i tako je nastao pomenuti član zakona. Na kraju krajeva, radi se o slobodi izražavanja - i politički ili rasistički izgrednici bi morali da imaju pravo da izraze svoje mišljenje. Pseudonim doprinosi tome da to mogu da urade bez straha za sebe ili članove svojih porodica.

Ali da se vratimo na pitanje: zar stvarna imena ne vode kulturi civilizovanijih diskusija?

Mislim da internet-trolova ima svugdje. Uostalom, ne možete spriječiti nekoga da se prijavi sa nekim učestalim imenom i da druge vrijeđa u prepisci. Ukoliko se na obavezu korišćenja pravog imena cilja kako bi se uspostavila verbalna higijena među korisnicima, onda je to pogrešno shvatanje onoga što internet može. Naravno da je Fejsbukova politika pravog imena takva kakva jeste jer se zna da je u reklamne svrhe bolje imati korisnike sa pravim imenom nego one koji se kriju iza nekih izmišljenih.

Da li ste već čuli neku reakciju Fejsbuka na inicijativu u Hamburgu?

Ne, samo sam čuo da je Fejsbuk iznenađen našom pritužbom. To je opet mene iznenadilo, jer smo se posljednjih mjeseci više puta obraćali Fejsbuku. Mnogo ljudi nam se obratilo, kažu da ne žele da prihvate to da im je blokiran nalog i da treba da dostave svoje lične dokumente, tako da to nije slučaj koji se pojavio niotkuda.

Johanes Kaspar je pravnik i od 2009. godine je povjerenik za zaštitu podataka u Hamburgu. Primjedba redakcije: Fejsbuk može da uloži žalbu Upravnom sudu u Hamburgu. Ukoliko je sud odbaci, slijedi sudski proces.