Intervju: Danko Delibašić, košarkaš

Delibašić: Otkako znam za sebe znam i za košarku. Nikad me niko nije tjerao da se bavim košarkom, ni mama, ni tata, nego jednostavno je to došlo samo od sebe. Kad sam bio u Italiji, jednostavno ljudi na fizičkom vide da sam ja malo napredniji od ostalih i onda samo savjetuju mamu da me upiše u školu košarke. Nekako, volim taj sport i jednostavno je tako. Ne mogu da objasnim, neku definiciju da dam, šta me drži i zašto sam uspješan.

Deutsche Welle: Kako usklađuješ treninge sa školom, odnosno kako izgleda Tvoj jedan radni dan?

Delibašić: Uglavnom treniram svaki dan dva puta. Uspijevam nekako. Vrlo dobar sam učenik. (smijeh). Znači, nije loše. (smijeh)

Deutsche Welle: Koliko je danas u Sarajevu biti teško ili opet možda ne dijete poznatih roditelja?

Delibašić: Nekad to zna biti veoma lijepo. Znači, kad te svi živi pozdravljaju na ulici i iskažu poštovanje prema tvom ocu ili prema tvojoj majci. U sportu nije tako lako nositi to prezime, jer te svi porede sa tvojim roditeljima i postavljaju ti to pitanje, hoćeš li biti bolji od tate ili hoćeš li biti bolji od mame ili hoćeš li uspjeti koliko je tata uspio i teško se nekad nositi s tim i ako se uspije jedan takav košarkaš, igrač i čovjek nositi s tim teretom slave svoga oca i svoje majke ja mislim da će onda uspjeti.

Deutsche Welle: Danas svi razmišljaju o nekakvoj međunarodnoj karijeri. Šta je s Tobom? NBA ili opet nekakav veliki evropski klub?

Delibašić: Bilo bi mi veoma drago kad bi uspio da zaigram u nekom velikom evropskom klubu i to mi je i cilj neki primarni, jer NBA je stvarno vrh piramide i kad bi se tu stigao popeti to bi bilo nešto najveće. Ne znam kako da to opišem.

Deutsche Welle: I, ko igra bolju košarku? Ti ili brat?

Delibašić: Mi smo različiti tipovi igrača. Recimo, brat moj je brži, ima jače sposobnosti fizičke od mene, skočniji je i to su njegove neke vrline, dok neki govore za mene da imam bolji šut.

Deutsche Welle: I, ko je Tvoj uzor u košarci? Je li to Mirza (Mirza Delibašić)?

Delibašić: Ja sam rekao da je tata za mene daleko najbolji košarkaš na svijetu svih vremena i da neće biti boljeg, ali žao mi je samo što nisam imao priliku da ga gledam toliko, tako da je on sigurno meni jedan uzor u životu i kao čovjek i kao košarkaš, a ličnost inače u košarci koja mi je daleko najveći uzor je Michael Jordan sigurno. Stvarno nikad niko neće biti bolji igrač od njega, jedino je tata moj bio bolji od njega. (smijeh)

Deutsche Welle: Hvala Danke!

Delibašić: Hvala Vama!