Italija na nuklearni pogon

Poslije katastrofe prouzrokovane kvarom u nuklearki u Černobilu na referendumu je 70 odsto Italijana glasalo protiv atomske energije, a između 1987. i 1990. godine isključene su sve italijanke nuklearke. Sada su se stvari promijenile. Serđo Gariba, savjetnik za energiju ministra privrede Klaudija Skajole kaže: „Italijanska vlada vjeruje da je nuklearna energija opcija za Evropu. Za to postoje tri razloga. Nuklearke omogućavaju ekološku proizvodnju energije, bez emisija otrovnih gasova, i to u velikoj količini - bezbjedno i po povoljnoj cijeni. Time postajemo nezavisni od uvoza“.

Rezerve urana nisu neiscrpne

Trenutno se 85 odsto italijanske potrebe energijom pokriva uvozom: "Vlada želi da se Italija ponovo vrati atomskom dobu, koje je okončano 1987. godine. Ali, ovi planovi se zasnivaju na pretpostavkama koje su apsolutno pogrešne", kaže Stefano Kjafani, šef naučnog odbora ekološke organizacije Lega Ambijente i dodaje: "Nuklearna tehnologija ne čini nas nezavisnim od izvoza. Italija nema uran i zato mora da ga uvozi. Ne treba zaboraviti da rezerve urana na zemljinoj kugli neće dugo trajati. Pri sadašnjoj potrošnji, rezerve urana biće iscrpljene kroz maksimalno 60 do 80 godina".

Smanjenje uvoza gasa

Ali, i ovi su podaci tačni samo ako se ne poveća broj zemalja koje grade atomske centrale - tvrde u organizaciji Lega Ambiente. Ukoliko ostale države, kao na primjer Indija, Kina ili SAD, u budućnosti izgrade nove nuklearke, već kroz 20, najkasnije 30. godina, nestaće prirodnog urana, ili će morati da se proizvodi uz daleko veće troškove. Ne samo troškove, već i energiju. Za proizvodnju urana potrošilo bi se mnogo energije, čak više nego što bi se od nje kasnije imalo koristi. Zato Kjafani ocjenjuje da bi se, zahvaljujući nuklearkama, uvoz gasa mogao smanjiti samo za deset odsto.

Građani pružaju otpor

Pošto je vlada saopštila da se Italija vraća nuklearnoj tehnologiji odmah se postavilo pitanje, kuda sa nuklearnim otpadom. Da bi preduprijedio kritike, savjetnik ministra Serđo Gariba se zalaže za vjerodostojna rješenja. A njih mogu, smatra on, da nađu samo preduzeća: "Vlada ne želi da interveniše. Mi želimo da stvorimo samo krovne uslove, kako bi preduzeća u toj oblasti mogla da investiraju. Ona moraju da garantuju da ispunjavaju finansijske uslove, i uslove koji se odnose na bezbjednost i skladištenje nuklearnog otpada. Naravno, željeli bismo međunarodnu kooperaciju u toj oblasti". Ali, upravo međunarodne aktivnosti italijanskih energetskih koncerna kod građana nailaze na velik otpor.

Autori: Andreina Bonani / Mirjana Kine-Veljković

Odgovorni urednik: Mehmed Smajić