Izvjestaj o korupciji u okviru programa "Nafta za hranu"

I 63 njemačke firme su se našle medju 2.200 onih, koje su novcem iz crnih fondova davale mito kako bi održava poslovne odnose sa Sadamom Huseinom, navodi se u izvještaju nezavisne tročlane istražne komisije na čijem je čelu bio bivši predsjednik američke centralne banke Pol Volker. Član te komisije bio je i profesor prava iz Švajcarske Mark Pit, koji se ne usteže da pomene imena nekih njemačkih firmi:

«Moram da navedem dva imena. Žao mi je, ali je tako: Dajmler Krajsler se pominje, kao i Simens».

Pri tom novac, koji je direktno dolazio iz Njemačke, je zanemarljiv. Ali ako se pogledaju Simensove filijale u Turskoj ili Francuskoj, onda se brzo dolazi sedmocifernih dolarskih iznosa. A isto tako milioni su zaobilaznim putevima stizali i od Dajmlera.

«Dokumenti, na koje se mi pozivamo, su na raspolaganju i mogu se pogledati. Mi smo naišli na tragove u dokumentima, ali i u robi», navodi dalje Mark Pit.

Ukupno se radi o najmanje milijardu i 800 hiljada dolara, koje je Irak zadržao kao nelegalnu proviziju, od toga preko 22 miliona dolara od njemačkih firmi. To je, medjutim, samo djelić prave sume, jer radi se samo o isplatama matičnih firmi. Pit kaže da njima i u Njemačkoj sada prijeti sud.

«Po pravilu postoje zakoni protiv kršenja sankcija kao i krivični zakoni. Lako se može desiti da se protiv ovih firmi pokrene krivični postupak. Ja smatram da naš izvještaj može da posluži kao valjana osnova za pokretanje krivičnog postupka».

Još veći je bio profit Sadama Huseina od poslova sa naftom. Samo čisto krijumčarenje nafte mu je donijelo 11 milijardi dolara. To je bio izvor, koji je uprkos sankcijama gotovo javno donosio prihod, pošto su sile koje raspolažu vetom u Savjetu bezbjednosti i njihovi promjenljivi partneri u najvišem tijelu Ujedinjenih nacija pred tim zatvarali oči.

«Čitavom Savjetu bezbjednosti je bio jasno šta se tu dešava. I on je mogao to zaista da zaustavi. Ja sam iz ovog izveštaja izvukao dva nauka. Prvi je da su Ujedinjene nacije na žalost jako loše organizovane. A drugi se svodi na razočaranje da je 2.200 firmi bilo spremno da učestvuje u korupciji. I to u trenutku kada svi donose neke mere u borbi protiv korupcije», zaključio je švajcarski profesor prava Mark Pit.