Jedinstvena BiH nema alternativu

Dvadestogodišnja državnost BiH predstavlja komplikovanu priču koja počinje ratom u kome je poginulo preko sto hiljada ljudi. Istovremeno, sedamnaest godina po završetku oružanog sukoba, i dalje traje sukob mišljenja oko toga kako bi BiH trebalo da izgleda. Korijen toga bio je vidljiv još i 1. marta 1992, kada su bosanski Srbi u velikoj mjeri bojkotovali referendum na kome se preko 99 procenata izašlih izjasnilo za nezavisnost BiH u odnosu na tadašnju Jugoslaviju:

„Problem je u tome što je BiH nepodijeliva. Nije bilo niti sada može biti dogovora o tome kako podijeliti BiH. To je bio razlog za rat, a taj problem i dalje postoji. Ako bi se to pitanje ponovo pokrenulo usledili bi isti problemi, a možda i oružani konflikt“, kaže za DW analitičarka Evropske inicijative za stabilnost, Aleksandra Štiglmajer i dodaje: „Pitanje nije da li je nezavisna BiH uspješna priča, već šta je alternativa, a nje nema. Zato BiH mora da uspije.“

Buđenje poslije Srebrenice

U samom Briselu korake EU u BiH, u posljednje dvije decenije, vide kao djelimično uspješne. Za to se, na prvom mestu, krivi nejedinstven nastup zemalja članica. Najviše kritika na račun EU odnosi se upravo na ratni period, kada su prema mišljenju Štiglmajer, i UN i zemlje članice EU i međunarodna zajednica „samo stajale i gledale“.

EU nije učinila ništa da se izbjegne ono što se dogodilo, a „buđenje je došlo tek poslije Srebrenice“, kaže za DW, Doris Pak, izvestilac Evropskog parlamenta za BiH: „Izgubili smo mnogo vremena i mnogo života u BiH. I to zbog čega? Ni zbog čega. Na kraju smo imali situaciju da je Dejtonski sporazum riješio ne baš mnogo toga, ali je barem okončao rat.“

Usponi i padovi EU politike u BiH

U poslijeratnom periodu politika EU u BiH imala je svoje uspone i padove. Zemlje EU pomogle su da se održi mir u zemlji i dale oko 80 odsto potrebne pomoći za obnovu i razvoj zemlje. Jedan od najbitnijih koraka Unije bilo je otvaranje perspektive članstva, koju BiH, upravo zbog svoje podeljenosti ne koristi najbolje:

„Trebalo je da budemo više uključeni od samog početka, jer je krenulo dobro, a onda su sve više i više krenule etničke podjele. To je proizvod međupartijskih politika i potrebe, pri čemu se zloupotrebljava narod i njihov nacionalni identitet za svoje potrebe. Trebalo je da više vodimo računa i budemo jači protiv oni koji su to pokrenuli“, smatra Pak. Ta jačina se odnosi i na jedinstvene poruke EU, koje su izostale po mnogim pitanjima, kada je riječ o BiH, pa i o samom funkcionisanju OHR-a, koji se u Evropskoj inicijativi za stabilnost vidi kao prepreka na putu ka izgradnje funkcionalne BiH.

Počinje li nova faza?

Poslije „trnovitog puta“ kako za samu zemlju tako i za evropsku ulogu u njenom razvoju, u Briselu se nadaju da je „bolja faza“ na vidiku. Na primjeru vizne liberalizacije naučeno je da je u BiH moguće postići i dogovor i kompromis, uz odgovarajući stimulans. U Evropi je jasno da, kao i u drugim decentralizovanim zemljama ( Belgija prim. aut.), do dogovora i konsenzusa u BiH put nikada neće biti lak, ali i da samo jedinstvena BiH može da napreduje. „U toj poruci moramo da budemo složni i jaki“, zaključuje Doris Pak.

Autorica: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Zoran Arbutina