Kako suzbiti organizovani kriminal u jugoistocnoj Evropi?

U medijima zapadnoevropskih drzava vec godinama su skoro svakodnevno prisutni izvjestaji o pljackaskim pohodima rumunskih lopova, stamparijama laznog novca u Bugarskoj, trgovini bijelim robljem i ilegalnoj prostituciji u drzvama bivse Jugoslavije ili o takozvanom Balkanskm putu, kada je rijec o krijumcarenju droge. Bez obzira na cinjenica da se pritom ponekad radi i o pausalnim predrasudama, policijski zvanicnici Evropske unije znaju da je organizovani kriminal u mnogim drzavama jugoistocne Evrope ozbiljna prijetnja razvoju i demokratizaciji ovog regiona. Takodjer je poznato da su kriminalne strukture vec odavno presle nacionalne granice. Taj aspekt organizovanog kriminala bio je jedna od glavnih tema berlinske konferencije. U potrazi za odgovorom na pitanje kako je balkanskim drzavama moglo doci do tako naglog razvoja kriminala, ucesnici konferencije su cesto pominjali nekadasnju povezanost mafije i pojedinih sluzbi drzavne bezbjednosti, posebno u novonastalim samostalnim drzavama na teritoriji bivse Jugoslavije. Strucnjak berlinske fondacije „Nauka i politika“ Dusan Reljic, objasnio je ovu vezu.

"Sektor drzavne bezbjednosti je tada stvorio organizovani kriminal. Jer bez logistike, zastite i strateske pomoci drzavnih sluzbi bilo je nemoguce ilegalno uvoziti oruzje i cigarete. Takodje je bilo nemoguce izvesti sve te manipulacije sa transferima novca. Ali to se u to vrijeme pretstavljalo kao patriotska aktivnost, kao nacin da se pomogne zemljama koje vode rat.“

Dusan Reljic je objasnjavajuci veze kriminala i drzavnih organa, kao sto su policija, vojska, granicne i tajne sluzbe istakao da je taj proces poceo krajem osamdesetih godina te da je negativno uticao na politicki, ekonomski i drustveni razvoj ovog regiona. Iako je slicna situacija vladala i u ostalim balkanskim drzavama, Reljic je kao posebna plakativan primjer naveo probleme s kojim se suocila Srbija.

„Vrhunac ovakvog razvoja situacije je vjerovatno ubistvo Zorana Djindjica. To je dokaz da se mafija, koja je tada Srbiju smatrala takozvanom zarobljenom drzavom i imala je pod svojom kontrolom, branila i da se nije htjela odreci te kontrole i iz ruku ispustiti drzavu koju je tako cvrsto drzala.

Na pitanje o mogucnostima rjesenja problema sa organizovanim kriminalom, Dusan Reljic je odgovorio:

„Moja teza je da samo uspjesna reforma sektora drzavne bezbjednosti koja bi podrazumjevala i uvodjenje demokratske kontrole nad svim organima drzavne bezbjednosti moze doprinijeti osjetnom napretku u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije u jugoistocnoj Evropi.“

A da je vec doslo do napretka u borbi protiv organizovanog kriminala istocnoj Evropi moze se vidjeti, pored ostalog, i na primjeru Srbije. To je na konferenciji u Berlinu izjavio Aleksandar Vujicic, sef odsjeka za medjunardnu policijsku saradnju u okviru nacionalnog biroa Interpola i uprave kriminalisticke policije MUP-a Srbije. Vujucic je naglasio da su i vazne promjene pravnog sistema i strukturne promjene u okviru organa koji se bave suzbijanjem organizovanog kriminala u Srbiji glavni razlog za osjetno poboljsanje situacije. Intenzivirana je i saradnja sa interpolom a veliki korak je napravljen i medjusobnoj saradnji balkanskih drzava, objasnio je Aleksandar Vujicic.

Pored regionalne saradnje, skoro svi ucesnici konferencije istakli su i vaznost pomoci Evropske unije drzavama jugoistocne u njihovoj borbi protiv organizovanog kriminala. Svim je jasno da se radi u dugom i mukotrpnom procesu ali zakljucak je da to ipak nije nemoguca misija.