Klinton donosi (samo) lijepe riječi

U spoljnoj politici SAD pažnja koja se posvećuje nekoj državi predstavlja bitno pitanje, a poseta državne sekretarke Hilari Klintom Beogradu pokazuje da je pažnja ponovo na Srbiji. Važno je da je američko raspoloženje prema Srbiji trenutno prijateljski nastrojeno i traži se da se Beograd nagradi za promjenu politike kada je u pitanju pristup kosovskoj problematici. Međutim, pored pažnje i podrške, izgleda da je malo konkretnih stvari koje SAD u ovom trenutku mogu da ponude Srbiji.

Dok su, sa jedne strane ekonomski odnosi između dvije zemlje zanemarljivi, sa druge strane, američka podrška evrointegracijam Srbije uglavnom se zasnivala na retorici. Pitanje je koliko će Vašington moći da odgovori na eventualna očekivanja Beograda kada se radi o uticaj na Holandiju u cilju postizanja konsenzusa među evropskom dvadesetsedmoricom o prosljeđivanju kandidature Srbije za članstvo u EU.

„Pitanje uticaja na Holandiju i ranije je bila tema“, kaže za Dojče vele analitičar u američkoj geoplitičkoj obaveštajnoj agenciji Stratfor, Marko Papić i dodaje da je holandski svojstveni stav po mnogim pitanjima, ne samo o Srbiji, već postao „standardna procedura“ u odlučivanju unutar EU: „Pritisak SAD po tom pitanju može da bude dobar, ali Holadija je veći američki saveznik od većine evropskih zemalja. Dakle to nije nešto što Amerika može da garantuje Srbiji. Pogotovo ne poslije izveštaja pred holandskim paralmentom, o saradnji Srbije sa Tribunalom u Hagu, koji nije bio sjajan.“

Veći pritisak SAD na Prištinu nego na Hag

Međutim polje na kome SAD mogu da naprave bitnu razliku i tako pruže podršku i Srbiji i budućem dijalogu Beograda i Prištine odnosi se na veliki uticaj Vašingtona na kosovske vlasti. SAD su dosada stajale iza Prištine i time joj omogućavale da nastupa sa značajnom snagom. To se, prema mišljenju analitičara Stratfora, sada menja. Vašington je već poslao poruku Prištini da nije zadovoljan idejom da se dijalog sa Beogradom odlaže zbog izbora na Kosovu, a cijela međunarodna zajednica jasno poručuje da neće tolerisati korupciju i nedostatak reda i zakona na celom području Kosova, kako na severu tako i na ostaku teritorije. Marko Papić očekuje nastavak američkog pritiska na Prištinu:

„SAD definitivno stavljaju pritisak na Prištinu. Amerika neće promeniti svoje stavove po pitanju suvereniteta Kosova, ali ima mnogo drugih otvorenih pitanja. Posetom Hilari Klinton SAD šalju jasnu poruku Prištini da je neophodno da se razgovara sa Beogradom jer je Srbija već napravila veliki ustupak izmjenom Rezolucije podnete UN.“

„Sređivanje“ Balkana u rukama EU

U američkoj geoplitičkoj informativnoj ageniciji „Stratfor“ smatraju da je Amerika prepustila Evropskoj uniji inicijativu „sređivanja i smirivanja“ situacije na Balkanu, kao i da su odnosi na relaciji Vašington - Berlin, ili Pariz, pa tek potom Brisel, kada je riječ o tom regionu generalno dobri. Za SAD devedeste godine prošlog vijeka bile su vrijeme kada su se one bavile Balkanom.

U međuvremenu, prema analizi Strafora, geoplitika se promijenila. Težište pažnje američke spoljne politike se promijenilo, pojavile su se druge uticajne države Kina, Rusija, Indija, a u poslednje vrijeme Turska je postala važan igrač na Zapadnom Balkanu. Prepuštanje inicijative EU ogleda se i u posjeti Hilari Klinton Beogradu zaključuje Papić za Dojče vele:

„Ona dolazi ne donoseći zapravo konkretne poruke ili prijedloge, već donoseći podršku. SAD su već rekle da će pustiti da EU vodi budući dijalog između Beograda i Prištine, iako Priština želi dominantnu ulogu Amerike. To je važno razmimoilaženje između Vašingtona i Prištine i važan znak da SAD prepuštaju EU da riješi ovo pitanje.“

Autorica: Marina Maksimović

Odg. ur.: Z. Arbutina