Ko je nadležan za ljudska prava u EU?

Osnivanje Vijeća Evrope 1949. je označilo početak procesa evropskog sporazumijevanja. Danas ova institucija ima 45 članova. Osim mini-države Monako, sa kojom su pregovori o članstvu u toku i Bjelorusije sve zemlje ”starog kontinenta su punopravne članice. Jedna od centralnih tema Vijeća Evrope jeste zaštita ljudskih prava. 1953 je na snagu stupila Evropska konvencija o ljudskim pravima, a u Strasburu je 1959. oformljen Evropski sud za zaštitu ljudskih prava. No, sada bi Vijeće Evrope moglo dobiti konkurenciju. Naime, Evropska unija je usvojila Ustav čiji će sastavni dio biti Konvencija o ljudskim pravima. Juliane Kokott, je prije manje od godinu dana postala generalni pravobranilac pri Evropskom sudu u Luksemburgu. Ona smatra da su osnovna ljudska prava potpuno ispravno uvrštena u Evropski ustav:"Postavlja se opitanje kako se realizuju ljudska prava i to pitanje nije do kraja riješeno. Sada su tri vrste sudova nadležne za ovu problematiku – nacionalni sudovi, Evropski sud za zaštitu ljudskih prava i Sud evropskih zajednica. Naravno, mora se postaviti pitanje da li se tri vrste sudova na duži rok trebaju baviti zaštitom ljudskih prava u Eu. Može se, recimo, desiti da dođe do divergentnih presuda”.

Do sada je jedino jasno da Sud Evropskog vijeća stoji iznad nacionalnih sudova kao posljednja žalbena instanca u oblasti ljudskih prava unutar Evropske unije. Evropski građani koji ne žele prihvatiti presude nacionalnih sudova imaju pravo da se žale u Strasburu, a tamošnje sudije izriču konačnu presudu. Šta će se desiti kada na snagu stupi Evropski ustav? Da li građani Evropske unije mogu po pravdu ići u Luksemburg umjesto u Strasbur? Ili mogu birati između ovih institucija? Da li mogu čak osporiti presudu jednog suda pred drugim?

Do ovakvog haosa neće doći jer su se EU i Vijeće Evrope dogovorili da zadnja sudska instanca za ljudska prava ostane Strasbur, pa će sud u Luksemburgu sve takve tužbe proslijeđivati u Strasbur.

Evropski ustav predviđa da Evropska unija kao cjelina usvoji Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i time se formalno potčini sudijama u Strasburu. Nakon toga će građani u Strasburu moći podnositi žalbe na presude iz Luksemburga smatra Juliane Kokott, dodajući da priznavanje prvenstva Strasbura kada su ljudska prava u pitanju ima prednost garantovane neutralnosti, jer je sud u Strasburu potpuno nezavisan i od nacionalnih pravosuđa i od Brisela dok je sud u Luksemburgu, bez obzira na garantovanu nezavisnost, ipak organ Evropske unije.

Osim toga, iako povećana na 25 članova Evropska unija je manja od Vijeća Evrope koje broji 45 zemalja. A jedan od osnovnih kriterija za prijem u Evropsku uniju jeste potpuno ispunjavanje kriterija Vijeća Evrope. Zbog svega ovoga malo ko u Strasburu smatra da će Evropska unija u dogledno vrijeme učiniti suvišnim Vijeće Evrope. Bivši generalni sekretar Vijeća Evrope ,Walter Schwimmer, je to formulisao ovako:

"Običavam označiti Evropsku uniju kao našu manju, bogatiju sestru. I takve manje a bogatije sestre treba voljeti. Stoga imamo dobre odnose i u budućnosti ich želimo još unaprijediti”.