Kosovo i Srbija

Ni najbolji predlog ništa ne vrijedi ako nema šanse da bude usvojen. A baš tako je trenutno u Vijeću sigurnosti. Rusija ne podržava plan Martija Ahtisarija, pošto ga odbija Beograd. Sjedinjene Američke Države pokušavaju pak izdejstvovati prihvatanje plana, dok evropske države o tome, takodjer nemaju jedinstven stav.

Do toga,ipak, nije moralo doći. Već više od godinu dana, predstavnici Srbije i Kosova redovno su se sastajali na pregovorima u Beču – da bi razmenjivali odavno učvršćene pozicije. Manevarski prostor za pregovaranje nisu pritom ostavljali ni jedni ni drugi – te se neuspjeh od početka nazirao.

Sadašnji predlog Martija Ahtisarija ne može se nazvati kompromisom.

Albanci ga favorizuju, pošto on u dobroj mjeri izlazi u susret njihovom zahtevu za osamostaljivanjem – ali ga ipak ne podržavaju svim srcem.

Vlada u Beogradu ne želi se ni da se upušta u predloženi deokumenat, jer bi on za nju značio poraz. A od Ahtisarijevog predloženog bezkompromisa, teško je načiniti kompromis.

Postavlja se stoga pitanje:”Šta je alternativa”? Moguće je da Vijeće sigurnosti na kraju postigne formalni kompromis, kojim će kosovski slučaj biti vraćen pregovaračkim stranama u Prištini i Beogradu. U nadi da će sa budućim vladama Kosova i Srbije biti ponudjeno veše prostor za pregovaranje.

Igra na karta dobijanja vremena, medjutim, krije u sebi opasnosti, pošto bi se napetosti između srpske manjine i albanske većine na Kosovu mogle ponovo povećati. Nemačka vojska je tako već poslala više stotina vojnika, kao pojačanje snagama KFOR-a, jer se upravo dok traju pregovori na Ist Riveru, strahuje od novih nemira u pokrajini.

Za Albance bi odlaganje pitanja statusa na prvi pogled imalo odredjene prednosti: oni bi naime dobili vremena za ”cementiranje postojećeg stanja”.

Mirno bi pritom gledali, kako Kosovo za Srbiju postaje sve veća prepreka na putu ka Evropskoj Uniji, sve dok se u Beogradu ne bi pokazala veća spremnost na kompromise. Doduše, kao dugoročni provizorijum i Kosovo bi imalo podjednako male šanse, da postane član EU.

Najveći profiteri od nedonošenja rešenja bi, doduše, bili oni kojima nije baš mnogo stalo do ojačane pravne države sa demokratskim strukturama i privredom u procvatu. To su pre svega kriminalci – bilo koje nacionalnosti.

Premda su vlade u Beogradu i Prištini propustile mnoge šanse – još nije kasno za rešenje koji bi svi podržali. Takvo rešenje,iskreno govreći nije trenutno popularno ni u Srbiji, niti na Kosovu. Ali, dugoročnije gledano, ono bi sasvim sigurno objema stranama otvorilo vrata bolje budućnosti.