Lajpcig mobiliše snage protiv Pegide

Dječak sa ručno obojenim kartonskim transparentom u ruci na pitanje: zašto demonstrira?, odlučno je odgovorio – „Pa naravno, protiv Pegide!“ Pokazao je na svoj mali transparent na kome piše: „Šareno je bolje“. A zatim se demonstrativno okrenuo i otišao.

Oko njega se mase ljudi polako kreću kroz jednu bočnu ulicu. Nad njihovim glavama lepršaju drečavocrvene zastave antife, ali i narandžasti natpisi grupe „Izbjeglice, dobrodošle“ (Refugees Welcome), kao i zastave Zelenih i Socijaldemokrata. Lokalna štampa piše da je na ulice izašlo 30.000 ljudi da bi protestovalo protiv prvih demonstracija Pegide u Lajpcigu. Već nedjeljama pripadnici Pegide, pokreta „Patriotskih Evropljana protiv islamizacije Zapada“, organizuju mitinge i šetnje u njemačkim gradovima. Sada su to počeli da rade i u Lajpcigu.

„Čitav grad se tome usprotivio“, kaže Sonja Brođato, portparolka Izbjegličkog savjeta Lajpciga. Između jedne prodavnice apsinta i instituta za strane jezike, nalazi se mračno stepenište kojim nas je dovela u svoju kancelariju. Proteklih dana je stalno dobijala elektronsku poštu od ljudi iz čitavog svijeta koji je pitaju: šta se to dešava kod vas u Lajpcigu? Ona sliježe ramenima: Lajpcig je zapravo grad koji bi trebalo da bude uzor za čitavu državu. Tu izbjeglice od samog početka smiju da pohađaju kurseve njemačkog; imaju pristojan smiještaj i „na svakom ćošku dobijaju podršku“. Stotine ljudi se dobrovoljno angažuju da bi im pomogli, iako je broj izbjeglica – baš kao i u čitavoj Saksoniji – manji nego u ostalim njemačkim federalnim jedinicama. Zaista, šta to ne valja u Lajpcigu?

Razgovor pomaže?

Sonja Brođato kaže da postoji i druga strana. To su ljudi za koje izbjeglice nisu dobrodošle. Ljudi koji se rukovode starim klišeima i imaju odbojan stav povezan sa raznim strahovima kojima je Pegida dala izraz. Sa tim ljudima, dodaje Brođato, treba razgovarati – „tek tada će i nezadovoljstvo da se stiša“.

Napolju, nekoliko stotina metara dalje, muškarac u teksas-jakni i padobranskim čizmama posmatra kako se po najvećem gradskom trgu raspoređuju policajci u borbenoj opremi. Kaže da je došao ovamo odazvavši se na poziv grupe „Metal protiv desničara“ – „da se ološ Pegide ne bi ovdje zukorijenio“. Dodao je da desničari u Lajpcigu nemaju šta da traže, a da sa njima ionako ne može da se razgovara.

Kasnije, za vrijeme molitve za mir u prepunoj crkvi svetog Nikole, sveštenik Bernhard Štif će upozoriti ljude da ne budu tako isključivi, i reći da pripadnike Pegide ne treba olako etiketirati kao naciste ili glupake: „Ako su ljudi zabrinuti, mora doći do dijaloga“. Nakon riječi: „Sačuvaj nas, Bože, od mržnje i nacionalizma“, za govornicom se pojavio i gradonačelnik Lajpciga, socijaldemokratski političar Burkhard Jung. I on je pozvao ljude na kontrademonstracije, rekavši da se „može razgovarati o svim problemima dokle god, i to mora biti kristalno jasno, dokle god važi princip da su svi ljudi jednaki“.

Mješavina nezadovoljstva i nerazumijevanja

Iza barikade formirane od policijskih automobila okupili su se pripadnici Legide (što je zbog početnog slova imena grada naziv za lajpcišku Pegidu): jedna mlada žena ponosno podiže crno-crveno-žuti fenjer. Inače se oko bine guraju uglavnom muškarci koji mašu njemačkim zastavama i skandiraju: „Mi smo narod!“ – to je moto koji treba da podsjeti na 1989. godinu, kada su tako demonstrirali građani DDR tražeći slobodu. To što su pripadnici Pegide sada preuzeli taj moto, „naprosto je neprikladno“, kaže Tobijas Holicer, direktor muzeja Štazija „Okrugli ugao“. On je bio jedan od demonstranata 1989.

Holicer smatra da su zahtjevi „Legide“ opasni i da je u pitanju „mješavina nezadovoljstva i nerazumijevanja“ na desničarskim pozicijama iz kojih svako može da izvuče ono što mu odgovara. To je ono što, po njegovom mišljenju, pokret čini tako opasnim.

Jedan mladić čije se lice gotovo ne vidi zbog navučene kapuljače, dijeli letke: „Ovo je pozicioni papir Pegide“. Šta tu piše? Mladić pokazuje na letak: „Pooštravanje krivičnog prava, to je dobro.“ Tačka 5 – nekoliko redova ispod „odustajanja od multikulturalnosti“ i „masivnog povećanja broja pripadnika policije i carine“, piše i: „protiv rodnog mejnstrima“. Ni on sam nije znao šta bi to trebalo da znači: „Dotle nisam ni čitao.“

Kaže da je došao ovamo zapravo zbog svog drugara koji je jedan od organizatora protesta – i pokazuje na muškarca u dukserici sa kapuljačom koji, poput njega, drži sviježanj letaka u rukama: „On je čak musliman!“ Upitan šta radi ovdje, taj čovjek odgovara: „Jasno, ja sam protiv islamista, terora i tako to.“

Biće još skupova

Kada se protestna povorka pokrenula, neko je sa razglasa pustio Odu radosti - himnu Evropske unije. Povorka prolazi pored kontrademonstranata koji se nalaze iz policijskih barikada i dobacuju: „Nacisti napolje!“ i „Dole Pegida“.

Nešto kasnije, na glavnom trgu, ljudi su se ponovo okupili oko bine. Sljedećeg ponedjeljka, Legida će ponovo demonstrirati, glasno najavljuje neko u mikrofon. „A mi ćemo ponovo održati kontramiting!“, uzvikuje neko iz daljine.