EU-Gipfel Abschluss

Šefovi država i vlada EU su odobrili trajni Evropski mehanizam za stabilizaciju (ESM) koji bi trebalo da stupi na snagu 1. jula ove godine, što znači godinu dana prije nego što je bilo planirano. Ovaj fond će zamijeniti dosadašnji Fond za stailizaciju eura (EFSF) i na raspolaganje staviti 500 milijardi evra. No, da li će ta suma biti povećana o tome će se odlučivati u martu. Njemačka vlada u početku nije htjela da pristane na povećanje obima fonda, ali je na kraju ipak malo popustila.

Zaustavljanje budžetskog deficita

Evropski lideri su takođe podržali i fiskalni pakt, kojim će se regulisati više budžetske discipline. Izuzeci su samo bili Velika Britanija, koja od samog početka nije htjela u tome da učestvuje, i Češka koja strahuje da li je to u saglasnosti sa njihovim ustavom. Za Njemačku je odlučujuće da se prije svega zaustavi budžetski deficit. A fiskalni pakt treba da bude tako dobro zakonski sproveden da i vlade koje budu dolazile kasnije ne mogu da ga ukinu. Jer, ako jedna zemlja uprkos svemu tome ne kontroliše budžetski deficit, postoji šansa da se protiv nje povede proces pred Evropskim sudom. Berlinu bi to svakako bilo draže, da Evropska komisija sama podiže tužbe. No, sada to mora učiniti najmanje jedna zemlja.

Angela Merkel se ne boji da će se protiv zemalja koje se ne pridržavaju biti podignute prijave: "Najvažnije je da Komisija vrši utvrđivanja. I sada zamislite: Komisija utvrdi da zemlja X ne zakoči rast državnih dugova, i onda se među 25 zemalja ne nađe niko ko bi bio spreman da je prijavi pred Evropskim sudom, vjerujete li da ćemo preživjeti kritike medija?"

Zahtjevi Francuske

Tačka oko koje se takođe sporilo u ponedjeljak (30.01.) u Briselu jeste uticaj zemalja koje za svoju valutu nemaju evro, ali koje učestvuju i odlučuju o fiskalnom paktu. Francuska želi da te zemlje isključi sa budućih samita, koji se održavaju najmanje dva puta godišnje. Ove zemlje bi tek nakon postignutog kompromisa mogle da sjede za pregovaračkim stolom, kada se na sastanku govori o fiskalnom paktu ili budućnosti evra, a ne drugačije.

Francuskom predsjedniku Nikoli Sarkoziju je važno da se razdvoje različiti nivoi angažmana: "Evropa se zasniva na kompromisima i kompromisi se moraju postizati. Ali, postoji trenutak u kojem se s kompromisom ode predaleko, što može da dovede do uništenja zajedničkih institucija. I to je važno da se razumije. Dakle, postojala bi tri nivoa sastanka: kada se radi o zajedničkom tržištu učestvovalo bi 27 zemalja, kada se govori o fiskalnom paktu, odnosno kada se sastaju zemlje evro-zone i one koje žele da uvedu evro kao valutu, onda je tu 25 ili 26, a kada se radi o evru tu je 17 zemalja."

Na samitu su se tek dotakli privrednog rasta i zapošljavanja. Iako Grčka nije stajala na dnevnom redu, govorilo se i o prevladavanju krize u toj zemji. No, lideri EU su ipak prvo željeli da čuju zvaničan izvještaj predstavnika Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda tzv. Trojke koja je protekle sedmice boravila u Grčkoj.

Autori: Christoph Hasselbach/Svetozar Savić

Odg. urednica: Belma Fazlagić-Šestić