Moderno ropstvo: Marginalni problem ili masovna pojava?

Rade u ugostiteljstvu, u domaćinstvima ili kao prostituke u bordelima. Koliko ih je, niko tačno ne zna. Mnoge od tih žena žive bez boravišne dozvole u Nemačkoj i strahuju da će biti vraćene kući. Jedan od ciljeva Njemačkog instituta za ljudska prava i Fondacije „Sjećanje, odgovornost, budućnost“ je pomoć žrtvama. Predsjednik fondacije Martin Salm kaže da je cilj da se pošalje višestruka poruka: „Poruka žrtvama: imate prava i postoje mogućnosti da vam se pomogne. Zatim poruka javnosti: u Njemačkoj postoji prinudni rad i moderni vidovi ropstva ne smiju se ni na koji način tolerisati. Najzad, poruka krivcima: možete biti uhapšeni i mogli biste da platite visoku cijenu. Možete biti tuženi i osuđeni da platite odštetu“, kaže Martin Salm.

Na prvi pogled čini se da su mali izgledi na uspjeh projekta za koji je izdvojeno 600 hiljada eura. Žrtve nisu spremne da se obrate savjetovalištima ili tuže eksploatatore. Čini se da sudska praksa pokazuje da su u pravu: žrtve se često saslušavaju samo kao svjedoci. Na njihov zahtjev za odštetu niko ne obraća pažnju. Direktor Instituta za ljudska prava Hajner Bilefeld ukazuje da su ljudska prava važnija od dozvole za boravak: „Ljudska prava važe i za ljude koji nemaju dozvolu boravka i na taj način krše zakon. Na obavezu poštovanja ljudskih prava ne utiče status, pa čak ako je reč i o ljudima koji ilegalno borave u nekoj zemlji“, kaže Bilefeld.

Inicijatorima projekta protiv trgovine ljudima i prinudnog rada stalo je do toga da pruže pravnu i finansijsku pomož žtvama, ali i da ih uvere da mogu sudbinu da uzmu u sopstvene ruke.

Autor: Marcel Fuerstenau/Nenad Briski

Odg. urednik: Jasmina Rose