Narod u Bosni neće izabrati stagnaciju?!

Optimističan stav po pitanju evriontegracija Zapadnog Balkana, koji je komesar File iznio u razgovoru za brisleski bilten “Juropolitiks“(Europolitics) zasnovan je na opipljivim koracima koji u narednim mjesecima mogu da uslijede na Zapadnom Balkanu. Hrvatska se bliži kraju pregovora, Crna Gora i Albanija su na putu dobijanja kandidature za članstvo u Uniji, a i Srbija može da napreduje.

„Bar za ove četiri zemlje perspektiva sada izgleda dobro“, kaže za Dojče vele, Džoana Sopinska (Joanna Sopinska), stručnjak za pitanja proširenja EU u „Juropolitiks“-u:

„Sigurna sam da se Hrvatska približava kraju pregovora za ulazak u Uniju. Albanija, Crna Gora i Srbija su zemlje koje i dalje imaju stabilan progres, i vrlo je vjerovatno da će napraviti nove korake u integracionom procesu u ovoj godini, čaki i u prvoj polovini godine.“

Upitnik - mali, ali važan korak za Srbiju

Štefan File se tako nada da će tokom španksog predsjedavanja EU Evropska komisija moći da krene u izradu mišljenja o spremnosti Beograda za počinjanje pregovore o pridruživanju sa Unijom. Evropski zvaničnici za sada ponavljaju da će dalje procesuiranje srpskog zahtjeva za dobijanje mjesta kandidata za članstvo u EU, kao i početak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju, uveliko zavisiti od najnovijeg izveštaja glavnog Haškog tužioca, Serza Bramerca. Džoana Sopinska kaže da odluka o srpskoj kandidaturi može biti odlagana zbog problema sa saradnjom sa Tribunalom u Hagu, ali da, u međuvremenu, Evropska komisija može Srbiji da pošalje upitnik:

„Tako bi se omogućilo da zemlja nastavi da se priprema za sljedeći korak u pravcu evrointegracija. File se nada da će doći od ovog malog ali bitnog koraka za dalji napredak Srbije i to tokom španskog predsjedavanja.”

Izbori - prekretnica za BiH

Kada je pak riječ o o Bosni i Hercegovini, evropski komesar za proširenje podvlači da EU radi predano na tome da BiH bolje shvati svoju evropsku budućnost. Postavlja se međutim i pitanje koliko će međunarodna zajednica imati strpljenja , ali i novih ideja, kojima bi podstakla konstruktivan dijalog i pronalaženje kompromisa koji bi BiH izveo iz političkog i reformskog zastoja. U “Juropolitiks”-u smatraju da se mora načiniti pritisak na bosanskohercegovačke političare kako bi prestali da gledaju u prošlost i okrenuli se evropskoj budućnosti. Džoana Sopinska smatra da prava promjena leži upravo u rukama naroda u BiH. Oni svojim glasovima mogu da usmjere svoju zemlju ka Evropi, kaže Sopinska i dodaje:

“Trenutak promjene mogu biti upravo izbori u BiH. Postoji nada da narod u BiH neće izabrati stagnaciju ili političke i međuetničke rasprave već će podržati konstruktivne programe i strategie za evropski razvoj zemlje.”

Dinamika odnosa- za stabilnost Kosova

Evropski komesar za proširenje se nada da bi se uz politički dijalog na visokom nivou, između EU i Prištine mogli prevazići problemi koji proizilaze iz činjenice da neke zemlje EU priznaju, a neke ne nezavisnost Kosova. Prema njegovim mišljenju planirano poboljšanje trgovine i međuljudskih veza između EU i Kosova trebalo bi da izvuče Kosovo iz sadašnjeg zastoja. Mnogi analitičari ovakav zastoj na Kosovu, vide i kao prijetnju daljoj stabilnosti regiona i pozivaju EU da se više angažuje na „dinamici odnosa“ između Unije i Kosova, ali i kosovskih institucija i Srbije.

Iako se u EU i dalje osjeća „zamor od proširenja“, i neke od članica su veoma uzdržane po tom pitanju, komesara za proširenje, evropskih komesara za prošireenje, Štefan File smatra da je za uspjeh politike proširenja EU neophodna ravnoteža između unutrašnje sposobnosti EU da ugradi nove članice u svoje redova, sa jedne strane, i brzine integracija sa druge strane.

Autor: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: Svetozar Savić