-Ne treba zaboraviti: od siromastva umire vise ljudi godisnje nego sto je poginulo od cunamija

Njemacki kancelar Gerhard Schröder je izrazio zadovoljstvo i ponos sto su njegovi gradjani pokazali ovoliku spremnost na pruzanje pomoci zrtvama najvece prirodne katastrofe koju covjecanstvo pamti. Ima i pravo: Potop je bio veliki, velika je i spremnost na pomoc. Mnogi gradjani, mnnoga preduzeca stavila su novac na raspolaganje, mnogi se nude kao ispomoc za humanitarne organizacije. Ljekari, medicinske sestre, zanatlije- svi su spremni da pomognu. Nude pomoc u lijekovima, transpornim sredstvima i robi. Sve to dogadja se brzo i nebirokratski.To je mozda zbog toga sto nisu poginuli smo domacini na jugu Azije, vec i gosti iz Njemacke- tako je Evropa i saznala direktno o katastrofi. Ali tu je i brza i opsirna informisanost o snazi prirode. Ljudi su se ujedinili u bolu i spremnosti na pomoc.

Velikodusna pomoc Nijemaca, privatnih lica i preduzeca je signal koji daje hrabrosti. Njemacka je tu gdje treba pomoc. Njemacki ministar vajskih poslova Joschka Fischer ce sutra (u petak) otputovati u Tajland, Sri Lanku i Indonesiju kako bi s tamosnjim vladama dogovorio kako ce se odvijati njemacki programi pomoci, izgradnje informacionih sistema i slicno.

Tu je vazno da oni koji su pruzili novcanu pomoc u nejmackoj imaju pravo da saznaju u koje je svrhe upotrijebljen njihov novac i da je zaista stigao u ruke onih kojima je neophodan a ne u dzepove koruptnih. Jasno je da se pomoc ne moze precizno izracunati i da su gubici neminovni, pogotovo kada je rijec o hrani koja se u paketima baca iz agiona. Ali to ne vazi za omoc u obnovi. Tu se ipak prave precizniji planovi, i to ne moze biti drugacije.

Najsiromasniji su posebno ovisni o pomoci.To vazi za ljude i zemlje i znaci da Indija i Tajland nece biti u centru paznje njemacke pomoci vec Sri Lanka i Indonezija. I tu se ne radi samo o inanciranju i sprovodjenju projekata pomoci vec i o oprostu dugova. Njemacka je na to spremna. Sve bi naravno bilo lakse, ne samo za Nijemce vec i za ostale pomagace iz inostranstva kada bi u ovim zemljama zavladalo pomirenje. Konacno, ne smije se zaboraviti jedno: svakodnevne katastrofe u najsiromasnijim zemljama svijeta, prije svega u Africi, ljudi umiru od malarije, side i gladi, tu svake godine umre vise ljudi - nego sto je je poginulo u ovoj prirodnoj katastrofi.