Neka Srbija malo pričeka

Sticanje statusa kandidata za članstvo je nešto što Strategija za proširenje EU za 2009. pominje kao mogućnost za Srbiju. Na Vladi Srbije je da proceni koji je to najbolji trenutak da bi se zahtev podneo. ''Najbolji trenutak'' je dakle odluka koja se donosi na najvišem političkom nivou i zavisi od niza faktora. One najvažnije u razgovoru za Dojče vele navodi direktorka Kancelarije za evropke integracije, Milica Delević.

"Među tim faktorima je regionalna dinamika. Činjenica je da je Crna Gora već podnela zahtev za članstvo, a kako čujemo druge zemlje regiona o tome razmišljaju. Zatim, tu je dogovor i komunikacija se evropskim partnerima. Konačno, zahtev bi trebalo podneti u trenutku kada je njegov dobar prijem osiguran, jer ste učinili značajne stvari kod kuće.''

Situacija u EU ne die na ruku Srbiji

Kada je reč o dogovoru sa EU, komesar Ren je izjavio kako ''ne savetuje'' Srbiji da podnese zahtev za članstvo sve dok ne dođe do realizacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, odnosno bar njegovog trgovinskog dela. Sa druge strane ni trenutna opšta situacija u EU ne ide na ruku Srbiji, kaže za Dojče vele predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, Milan Simurdić.

''Činjenica je da su i Evropska komisija i EU u celini sada preokupirane drugim temama, tako da je proširenje sada za njih daleko od prioriteta. Tu su ekonomske i finansijske brige, zatim pitanje Lisabonskog ugovora kao i pojava socijalnog nezadovoljstva. Znači, glavne teme su na sasvim drugoj strani.''

Simurdić naglašava da istovremeno EU ne želi da udalji politiku proširenja iz svog delokruga, a sam dolazak Olija Rena označava nastavak dijaloga Beograda i Brisela, uprkos drugim preokupacijama i problemima koje imaju obe strane.

„Lopta i dalje u dvorištu Srbije“

Direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije, Milica Delević, smatra da Srbija nikada nije bila bliža ostvarenju cilja da njeni građani mogu da putuju bez viza, ali se od nje i dalje očekuje kako svest o važnosti preuzetih obaveza i kriterijuma, tako i velika odgovornost u njihovom ispunjavanju.

Iako je odluka o prihvatanju kandidature, kao i o viznoj liberalizaciji, u rukama EU, lopta je i dalje u dvorištu Srbije. Od nje zavisi kojom će se dinamikom ispunjavati potrebni uslovi, od kojih je i dalje primarna saradnja sa Haškim sudom. Ali, se sve više postavlja i pitanje opstrukcije u radu srpske skupštine.

Srbija bi tako svakim danom trebalo da napravi korak bliže ka ostvarenju evrointegracijskih procesa, kakve su za 2009. i predvideli njeni zvaničnici. Pitanje je samo da li ona to i radi.