Nema čarobnog rješenja za krizu

Evropska komisija provjerila je stanje ekonomija i budžeta 27 zemalja članica EU i uputila preporuke, kako svakoj zemlji ponaosob, tako i cijeloj EU, a u cilju povrataka ekonomske stabilnosti, privrednog rasta i stvaranja novih radnih mjesta za građane Evrope: „U nekim oblastima ima napretka. Lijek počinje da djeluje. Javne finansije se popravljaju, disbalansi ujednačavaju. Ali još nismo došli do cilja. Moramo da udvostručimo napore i na nacionalnim i na evropskom nivou“, izjavio je predsjednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo.

Tako osnovna poruka koja je put Atine poslata iz Brisela glasi da ta zemlja mora da nastavi za nepopularnim ekonomskim reformama i smanjenjem deficita ukoliko želi da nastavi da dobija pomoć EU i MMF-a. Evropska komisija kaže da je Grčka postigla „mješoviti napredak“ u okviru prvog programa mjera štednje, a da važni fiskalni ciljevi još nisu ispunjeni. Grčka ekonomija tako nastavlja da bude u minusu, a kratkoročni izgledi za privredni rast se smanjuju. Procjena je da se u godini za nama grčka ekonomija smanjila za 6,9 procenata, a privredni oporavak najavljen za 2013. sada se, u najboljem slučaju, opisuje kao moguća stagnacija aktivnosti.

Španija vodeća na listi „kritičnih“

Evropska komisija Španiju je stavila na čelo liste „kritičnih“ 12 zemlja „u velikim problemima“. Špansku ekonomiju i u naredne dvije godine očekuje smanjenje privrednih aktivnosti, dok zemlji predstoji dalji porast nezaposlenosti, koji dostiže rekordnu cifru od preko 25 odsto. Brisel upozorava da će, ukoliko ne dođe do smanjenja potrošnje, španski javni dug preći 100 procenata Bruto društvenog proizvoda (BDP) do 2020.

Evropska komisija vjeruje da Španija mora da preduzme reformu svog taksacionog sistema, da ubrza reformu penzionog sistema, nastavi sa „čišćenjem“ svog bankarskog sektora, ali i poboljša obrazovni sistem, kako bi se otvorile bolje perspektive za zapošljavanje mladih.

Istovremeno se u najjačoj evropskoj ekonomiji, Nemačkoj, predviđa dalji pad nezaposlenosti na 5,5 odsto, jačanje BDP za 0,7 procenata u 2012-toj , što ipak predstavlja značajno usporavanje privrednog rasta ovog „najboljeg evropskog đaka“ u odnosu na 2011. Evropska komisija tako upozorava na mnogobrojne probleme sa kojima će se nemačka privreda suočiti u dugoročnom periodu, pri čemu se akcenat stavlja na demografske probleme i sve stariju populaciju, ali i na ranjivost regionalnih banaka i nedostatak stručne radne snage.

„EU mora ići dalje i brže“

Predsjednik Evropske komisije, pozvao je lidere svih zemalja EU da svojim građanima objasne razloge krize i teškoća u kojima se Evropa nalazi, kao i da im predstave koja su to moguća rješenja, dobici i gubici:

„Nema magičnog oružja niti čudotvornih rješenja. Izazovi koji su pred nama zahtjevaju vrijeme, konstantan rad i jedinstvo. Mi ostajemo uvjereni u dobrobit onoga što nam je naša zajednička valuta donijela do sada i što će nam donijeti u budućnosti“, rekao je Barozo poručivši da EU mora ići i dalje i brže. Predsednik Evropske komisije podvukao je značaj veće finansijske i ekonomske integracije, naglasivši da je zajednički interes svih zemalja članica da održe jedinstveno tržište i zajedničku monetu, ali i da Evropu u 21. vijeku zadrže, pored SAD I Kine kao vodeću ekonomiju sveta.

Autorka: Marina Maksimović

Odg. ur. Belma Fazlagić-Šestić