Odluka suda u Hagu pravno kontradiktorna

Profesor Herwig Roggemann se, kaže, ne čudi što je odluka Medunarodnog suda pravde u Hagu, i za same posmatrače i izvještače iz sudnice bila nedovoljno jasna. Oni su par puta morali korigirati svoje izvještaje, dodaje. Da li je Srbija kriva ili nije, ovo pitanje ostaje neodgovoreno, jer je odluka dvosmislena, i kao takva teško da može doprinijeti pomirenju, dodaje Roggemann i argumentira: "Sudije Međunarodnog suda pravde se očito nisu mogle dogovoriti da iskoriste i upotrijebe dosadašnja saznanja drugog suda UN-a, kaznenog Haškog tribunala da ne postoji samo neposredno sudjelovanje u ratu, već i posredno i da se ono može jasno ustanoviti, učestvovanje srpske vlade i države u ratu u BiH i to kao organiziranog aparata moći. Ukoliko Međunarodni sud pravde kaže da one nisu direktno odgovorne za povrede međuanarodnog prava u BIH, ali da su odgovorne što nisu spriječile masakr u Srebrenici, onda je to veoma protivrječno. Odgovornost za nesprječavanje se može izvesti iz komandne odgovornosti i ona se krivično kažnjava. Za mene je to velika pravna kontradiktornost. Šta iza toga stoji, to je po meni političko pitanje." Profesor Roggemann zaključuje da je Haški tribunal u svom ustanovljavanju stvarne odgovornosti za rat u BiH otišao mnogo dalje od Medunarodnog suda pravde, u slučaju generala Krstića, koji je osuđen za genocid u Srebrenici, te u slučaju umrlog Slobodana Miloševica i da na njemu sada leži dodatna odgovornost, da pred lice pravde izvede dva preostala glavnooptužena za zločine počinjene u ratu u BiH, Ratka Mladića i Radovana Karadžica. No, šta kao neka druga moralna ili materijalna satisfakcija ostaje preživjelim Srebreničanima, bolje rečeno Srebreničankama. I šta državi BiH, jer revizija ove odluke nije moguća, Međunarodni sud pravde je najviša svjetska sudska instanca:

"To je tačno, ova odluka se ne može revidirati. Pored dakle osude druga dva glavnooptužena bi se na osnovu ove odluke Međunarodnog suda pravde, koji je ustanovio odredenu suodgovornost Srbije, mogao da izvrši pritisak na sadašnju srpsku vladu da ipak pristane na odredenu nadoknadu štete. To je predvideno sporazumom o normalizaciji odnosa izmedu Hrvatske i Srbije i Crne Gore, te BiH i Srbije i Crne Gore, kratko nakon potpisivanja Daytonskog sporazuma, ali očito da se od tog vremena po tom pitanju ništa nije dešavalo."

Profesor Roggemann, smatra da se niti Hrvatska ne može nadati drugom rezultatu svoje tužbe protiv Srbije i Crne Gore koju je podnijela, šest godina nakon BiH, 1999. godine pred istim sudom.

"Ona joj neće mnogo pomoći, ali to ovisi od pojedinačnih obrazloženja i od tačaka optužnice. No, teško je pretpostaviti da bi hrvatski pravni tim mogao podnijeti više dokaznog materijala no što je to učinio bosanskohercegovački, ja sumnjam u to. "