PAKT ZA FINANSIJSKU STABILNOST JE MRTAV

Ministri finansija su u Briselu sahranili pakt za stabilnost i privredni rast. Možda se može reci da postignuti sporazum nije u suprotnosti sa dogovorenim kriterijima, jer se Njemacka obavezala da ce smanjiti svoj deficit za 0.6 procenata, kao što je to vec izjavio italijanski ministar. No, prakticno geledano, ni jedna clanca Unije više nece uzimati za ozbiljno pakt koji treba ocuvati stabilnost zajednicke valute. Pitanje je da li je smrt ovog pakta povod za žalost. Euro je stabilan i jak, inflacija nije više opasnost ni u zemljama koje su ranije bile poznate po nedostatku finansijske discipline. Zašto bi onda bili potrebni mehanizmi sankcija?

Ko ovako misli zaboravlla da je pridržavanje kriterija, usvojenih u Mastrihtu, bilo preduslov za svaku zemlju koja je željela da prihvati euro. Samo one zemlje koje su zadržale novo državno zaduživanje, inflaciju i kamate ispod dogovorenog maksimuma mogle su ucestvovati u projektu uvodjenja zajednicke valute. Tadašnji njemacki ministar finansija, Teo Vajgel je s pravom zahtijevao da se ti kriteriji proglase trajnim pravilima, kako bi se izbjeglo popuštanje finansijske discipline. Može se diskutovati o tome da li su granice od maksimalno tri odsto novog duga i 60 odsto ukupnog duga ekonomski razumne i da li bi sankcije koje bi se izražavale u milijaradama eura zaista bile nužne u vrijeme praznih državnih kasa. No, pakt je bio signal upucen svijetu da je Evropskoj uniji izuzetno stalo do stabilnosti eura. Trenutno francuski i njemacki deficit ne ugrožava stabilnost eura, ali to se može promijeniti. Jer euro nije jak vec je dolar slab, pošto Amerika nikako da izadje na kraj sa svojim budžetskim deficitom. Ukoliko se dolar oporavi devizno tržište ce se munjevito sjetiti cinjenice da je pakt za stabilnost eura neslavno sakranjen 25. novembra 2003