Po jutru se danga poznaje

Drugi broj časopisa za književnost u školi, Tekstura, sadržavao je na 4. stranici napomenu: Ova publikacija je urađena uz pomoć Evropske unije. Sadržaj publikacije je isključiva odgovornost autora i izdavača i ne predstavlja stanovišta Evropske unije.

U trećem broju napomena je neznatno promijenjena: Stvaranje ove publikacije pomogla je Evropska unija. Sadržaj publikacije je isključivo odgovornost Grupe 484 i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije.

Kad urođenici dobijaju novac...

Obje napomene izdiktirala je Evropska unija, ako se ona može svesti na birokratu koji kontroliše način trošenja novca evropskih poreskih obveznika. Vidljivo je iz sitnih razlika da Evropska unija nije samo krava koju neko može da muze koliko, kako i do kada hoće, nego da tamo ima neko ko misli i ko ima potrebu da unapređuje kvalitet napomena. Potonja je jasnija; imenovan je odgovorni (Grupa 484) i ubačen prilog nužno. Mudrica EU se dosjetila da neko može pitati zašto NE podržava stanovišta u publikacijama koje podržava ako ona zastupaju sve ključne vrijednosti EU.

Sitna izmjena otklonila je početnu podozrivost koja je valjda nužna u EU, kad urođenicima daje novac. Jer urođenici hoće da slažu, prevare, ukradu, obrlate, jer su takvi po rođenju, da nisu bili bi već u EU. I zato ih treba izdresirati administracijom koja je sve obimnija i besmislenija.

Međutim, zadovoljstvo EU otišlo je u trećem broju korak dalje i pojavilo se u obliku zastavice EU na naslovnici časopisa. Uz napomenu: Ova publikacija je urađena uz pomoć Evropske unije. Neka ovaj put ostane po strani pitanje da li je plata birokrata u EU proporcionalna količini riječi kojom raspolažu, kad misle da publikacija i časopis znače isto, postavimo im težu zagonetku: da li ova nametanje zastave (ideološkog simbola) časopisu koji se podržava predstavlja nužno stavove Evropske unije? Usporeni snimak: da li je ucjenjivanje onih kojima se pomaže stav EU?

Šta je sljedeći korak?

Zašto njegova ekselencija EUsa Kesedžija misli da je časopis postao kvalitetniji sa njegovom zastavom na naslovnici? Zašto misli da časopis namijenjen školama mora mahati zastavama sa najpovlaštenijeg mjesta u "publikaciji"? Šta u njegovom birokratskom jeziku znači pomoć: davanje potrebnog potrebitom, ili saprofitiranje na njegovoj potrebitosti?

Šta je sljedeći korak milostive kancelarije: da udara pečate na čela ljudi kojima pomaže, da im tetovira evropske zastavice na leđima, s napomenom da eunijačenje onih kojima se pomaže ne izražava nužno stavove EU? Je li neki politički analitičar, ako takvih ima u milostivoj kancelariji, pomislio da se njegov favorit može saplesti ako trči umotan u zastavu, da se praksom čvrst prst u oko ne ohrabruje širenje vidika? Zašto bi alternativa jednoumlju bilo biroumlje? Hoće li na svakoj kući za povratnike krov biti ofarban u plavo i posut žutim zvjezdicama, da se iz aviona vidi koja je organizacija održala svojim uposlenicama kreditnu spobnost nalazeći se ljudima u nevolji?

A ako to ipak nije kurs EU, ako ova nametnuta zastava ne izražava stavove evropske misije u Danganistanu, koji je onda tučkić u mehanizmu proklizao na trećem broju Teksture?

Napomena: Ovaj tekst ne izražava (nužno) stavove Grupe 484, ali bi trebalo da nužno izražava vrijednosti EU.

Autor: Nenad Veličković

Odgovorna urednica: Zorica Ilić