Političko formalan korak za Crnu Goru

Zeleno svetlo dobijeno od Saveta ministra EU znači da je Crna Gora, za početak, odabrala dobar trenutak predaje aplikacije za mesto kandidata , kao i da trenutno na svojoj agendi ima manje politički kontroverznih pitanja, u odnosu na recimo Srbiju. U svakom slučaju ovaj korak predstavlja više političko formalnu stepenicu, nego što je u pitanju stvarni napredak ili razlika među zemljama u ispunjavanju evropskih standarda i principa, smatra Srđan Cvijić ekspert za Balkan iz Centra za evropsku politiku u Briselu.

“Crna Gora za razliku od Srbije nema otvoreno pitanje saradnje sa Tribunalom u Hagu. Zatim za Crnu Goru ne postoje kontroverzna teritorijalna pitanja, mada se to ne postavlja ni kao uslov za članstvo Srbiji, ali u svakom slučaju situacija sa Crnom Gorom je nekako ‘čistija’. Međutim, na to ne bi trebalo gledati kao da je ona naprednija od Srbije u ispunjavanju kriterijuma. Ovo je dakle samo još jedna stepenica od koje će mnogo bitinji biti sam početak pregovora o pridruživanju.”

Cvijić ovde podsća i na slučaj Makedonije koja je odavno dobila status kandidata. To je bio potez koji je svojevremeno odigrao ulogu u smirivanju etničkih napetosti u toj zemlji koja do danas nije bitnije napredovala ka Evropi.

I povlastice i uslovi

Pred Crnom Gorom, kao i pred ostalim zemljama Zapadnog Balkana koje se nadaju članstvu u EU ili za početak mestu kandidata za to članstvo, i dalje stoje slični uslovi, dostizanje određenih standarda u oblasti ekonomije, vladavine prava, borbe protiv korupcije i kriminala, i ono što je za Crnu Goru posebno važno - insistiranje na efikasnijem sisitemu podele vlasti u zemlji.

Ipak sa pozicije zemlje kandidata Crnoj Gori će, za početak, biti lakše da pristupi mnogim evropskim programima, a tu je i pitanje formalno boljeg statusa.

“Kada jedna zemlja postane kandidat za članstvo, posle potpisivanja SSP-a, ona i u formlno-pravnom smislu dobija obećenje da će postati članica Unije. To obećanje može da bude i relativnog karaktera. Tu imamo slučaj Turske, ali mislim da je politički konsenzus prema zemljama Zapadnog Balkana ipak drugačiji”, smatra ovaj ekspert iz Centra za evropsku politiku.

Zapadni Balkan ipak u “paketu”?

Po Cvijićevim rečima najbitnija stvar koju je Crna Gora dobila ovom odlukom Saveta ministara zapravo je mogućnost da otpočne pregovore o priključivanju sa EU. Sa drugde strane ove zemlje koje još nisu podnele zahtev za kandidaturu moraće pažljivo da razmotre koji će to biti najbolji trenutak za tako nešto. U narednim mesecima EU će imati pune ruke posla oko izbora za Evropski parlament, menjaće se sastav Evropske komisije, održaće se i izbori u nekim zemljama članicama, a očekuje se i irski referednudm povodom Lisabonskog sporazuma.

“Crna Gora je pametno iskoristila priliku za podnošenje svoje aplikacije krajem prošle godine i sada joj se to isplatilo. Ipak mislim da situacija sa drugim zemljam Balkana neće kasniti. Treba sačekati da prođu ti izbori, treba sačekati septembar, ali misli da neće biti velike razlike u procesu daljih priključenja”, konstatuje Srđan Cvijić. Ono što sada predstoji Crnoj Gori, možda je i najznačajniji korak, a to je započinjanje pregovora o priključenju. Tu bi sada trebalo obratiti pažnju na vremenske odrednice kao i preduslove da ti pregovori zaista i počnu.

Autor: Marina Makimović

Odg. Urednik: Svetozar Savić