Predizborni populizam

Ko traži podršku za neku svoju ideju mora je prvo jasno formulisati. I već tu je slabost prijedloga koji je iznijela šefica njemačkih demohrišćana Angela Merkel. Naime, ona sve do danas nije objasnila šta podrazumijeva pod “privilegovanim partnerstvom”? Jedino što kaže da treba razmisliti o alternativi punopravnom članstvu Turske u Evropskoj uniji. Kakva bi bila ta alternativa? Da li bi trebalo pozivati turske premijere i ministre na samite i minisarske sastanke, a ne dati im paravo suodlučivanja? O tome Angela Merkel ne kaže ništa, isto kao i bavarski premijer Edmund Stoiber.

Ne postoji ni jasna predstava o tome kako ubijediti tursku Vladu da se zadovolji manje ambicioznim ciljem od punopravnog članstva. Ugovor o asocijaciji je potpisan prije 40 godina i Turska je svo to vrijeme u čekaonici. Na evropskom samitu krajem 1999. konačno je izrečeno obećanje da će početi pregovori o pristupanju kada Turska ispuni sve kriterije. Zaista je cinično kada političari poput Angele Merkel pohvale napredak koji je postigla Ankara u oblasti ljudskih prava i u istom dahu izraze protivljenje punopravnom članstvu. Zar treba podsjećati da su sve njemačke demohrišćanske vlade od 1963 takođe zagovarale punopravno članstvo Turske u Uniji?

Osim toga, ko će podržati viziju “privilegovanog partnerstva”? Na susretima na vrhu, dakle na evropskom nivou do sada se ni jedna vlada nije izjasnila protiv turskog članstva. Čak ni u bloku konzervativnih narodnih partija Angela Merkel ne može računati sa punom podrškom. A i u njenoj partiji su se za riječ javili pojedini političari koji se ne slažu sa stavom predsjednice demohrišćana pa, kao bivši ministar odbrane, Volker Rühe, javno zagovaraju punopravno članstvo Turske u Evropskoj uniji.

Zašto onda Angela Merkel i Edmund Stoiber insistiraju na nebuloznoj ideji “privilegovanog partnerstva”? Vodeći političari konzervativne opozicije naprosto traže teme koje će im na narednim izborima donijeti glasove. Najnovija istraživanja javnog mnijenja pokazuju da više od polovine Nijemaca ne želi tursko članstvo.

Jasno je da političari moraju ozbiljnio shvatiti strah Nijemaca od ulaska Turske u Evropsku uniju. No, isto tako je jasno da se to neće desiti preko noći – već za deset-petnaest godina. Evropska unija svakako insistira na ispunjavanju svih kriterija, što znači da Turska mora postati moderna evropska demokratija koja poštuje ljudska prava. Pored toga valja napomenuti da će se i Evropska unija do tada promijeniti. Neće više biti sadašnjih opsežnih subvencija. Mnogo toga treba pojasniti, ali populizam kakav sprovodi Angela Merkel ne pomaže nikome.