Proizvoljna interpretacija

Izdavač romana haškog optuženika Radovana Karadžića «Čudesna hronika noći», Miroslav Toholj, u srbijanskim medijima zloupotrebljava intervju koji je dao bosanskom programu Radio Dojče velea. On čak tvrdi da se novinar naše kuće složio sa njim iako nije bio u potpunosti jasan u čemu.

Prilog našeg dopisnika iz Beograda Ejuba Štitkovca.

Karadžićev roman je najprodavaniji –naslov je u beogradskom listu «Glas javnosti», a i drugi mediji izvještavaju da je to djelo jedno od najtraženijih na beogradskom sajmu knjiga. Vjerovatno i ta činjenica je uticala na njegovog izdavača, bivšeg ministra za informisanje u Republici Srpskoj, Miroslava Toholja da u srbijanskim medijima ostrašćeno objašnjava neposrednu prošlost i, naravno, diže u visine svog bivšeg predsjednika. Da bi bio ubjedljiviji pred domaćom javnošću, Toholj je u emisiji «Klopka» BK televezije pomenuo brojne intervjue sa stranim novinarima pominjući pri tome i našeg kolegu:

«Ja sam danas imao razgovor sa jednim Bošnjakom, da ne kažem muslimanom koji radi negde u inostranstvu. Pravio je intervju sa mnom i krenuo je đonom da ide na jednog Srbina, paljanskog Srbina, Karadžićevog izdavača itd. (VODITELJKA: Stavili ste odmah konotaciju da je musliman udario na Srbina. Zašto ne kažete da je novinar udario na izdavača). Ovde je bila mnogo bliža naša relacija da je 'udario komšija na komšiju- musliman na Srbina nego novinar na izdavača. Jer, ja sam danas imao dvadesetak intervjua... Čovek je kroz taj sedmominutni razgovor, reč je o Radio Dojče veleu - programu za Bosnu, valjda. Čovek se na kraju složio sa onim što sam rekao kao poentu tog razgovora».

Toholj je ostao dužan objašnjenje u čemu se i kako složio naš novinar i ta nedorečenost podsjeća na neka ranija vremena kada je propaganda uzimala svoj danak. Njegova ideja o pomirenju svih sa svima zvučala je cinično jer bi to podrazumijevalo praštanje bez podsjećanja na zločine. Direktorka beogradskog Centra za kulturnu dekontaminaciju, Borka Pavićević, u takvom pozivu za pomirenje vidi nešto sasvim drugo:

«Pa ja u ovom slučaju, Toholj, pravo da vam kažem vidim da ste vi neko ko prikriva zločin. Prikrivanje zločina vodi u novi zločin».

U književnim krugovima vode se polemike da li je uopšte roman «Čudesna hronika noći» autentičan tekst Radovana Karadžića. Bez obzira da li se radi o originalu ili falsifikatu on je izazvao onakav efekat kakav je izdavač želio. Koliko veličanje najtraženijeg haškog optuženika i na ovaj način može da šteti državi - sasvim je drugo pitanje.

------------------