Reakcije iz Srbije na odlazak Gojka Jankovića u Hag

Dobrovoljna predaja Gojka Jankovića komentariše se u zvaničnim srbijanskim krugovima kao jedna u nizu koja, navodno, potvrđuje ispravnost strategije srpske vlade da se saradnja sa haškim sudom odvija na taj način. Dobrovoljne predaje osumnjičenih za ratne zločine donose i određene koristi njihovim porodicama. Tako je stranka Nova Srbija i njen predsjednik Velimir Ilić, ujedno i ministar za kapitalne investicije, poklonio porodici generala Vladimira Lazarevića automobil «Škoda oktavija». On je nedavno dobrovoljno otišao u Hag. Ilić je kao povod za to naveo njihov raniji lični odnos, a za ovaj poklon angažovao je sve ljude oko sebe:

«Svi naši poslanici, direktori službenici iz Ministarstva odvojili su deo plate bda bi kupili kola».

U dijelu javnosti postavilo se pitanje zašto taj novac nije sakupljen za najugorženije Srbe na Kosovu, gdje je genaral Lazarević službovao.

Poklon njegovom sinu predao je gradonačelnik Niša, Smiljko Kostić, nekadašnji politički kadar Slobodana Miloševića:

« Vaš otac je heroj srpskog naroda».

Ovo je tipično mišljenje o haškim optuženicima koji su se dobrovoljno predali. Sada skoro niko ne pominje zločine za koje se optužuju već se veliča njihov potez kao patriotizam najvišeg stepena, ali koji treba da prate i vrijedni pokloni članovima njihovih porodica.

Odlazak bivšeg načelnika Generalšataba Vojske Jugoslavije, Momčila Perišića, u Hag izazvao je, međutim, nedomice da li će suđenje njemu imati direktnog odraza na uspjeh tužbe BiH protiv Srbije i Crne Gore za agresiju i genocid. Jer, on je, između ostalog, optužen zbog Srebrenice i Sarajeva, a ovdje se pominje i uništavanje Mostara. Glavni zastupnik Državne zajednice pred stalnim krivičnim međunarodnim sudom u Hagu, Radoslav Stojanović, rekao je u emisiji «Proces» da ta dva sudska postupka ne bi trebalo da imaju određenije veze:

«Poenta je samo u tome da vidimo šta se može pripisati Perišiću kao odgovornnom u komandnom lancu činjena zločina koji su, kao takvi, inkriminisani. Inače, to nije nikakav dokaz da je Srbija kao takva kriva».

U odbranu Državne zajednice on navodi još jedan podatak:

«Ja imam službene podatke o 53 odsto pozvanih na mobilizaciju 1991. glodine, koji se nisu odazvali na mobilizaciju».

Nekoliko drugih pravnika, s kojima smo razgovarali, nam je reklo da u konkretnom slučaju nije bitno koliko je građana odbilo da ide na ratište već kakve su zločine počinili oni koji su se odazvali pozivu na mobilizaciju.