Reforma ili kraj Šengenskog sporazuma?

DW: Za zemlje Šengena uskoro će biti lakše da pooštre kontrolu svojih granica, prije svega u hitnim slučajevima. Tu odluku objavila je evropska komesarka Cecilija Malmstrem. Da li je to kraj Šengenskog sporazuma?

Ska Keller: „Možda i nije kraj, ali u svakom slučaju postoji opasnost da se tom odlukom ograniči Šengenski sporazum i da se polako potkopa sloboda putovanja za građane Evropske unije.“

DW: Po novom dogovoru, već postoji mogućnost da pojedinačne države uvedu kontrolu granica zbog događaja poput prvenstva u fudbalu ili terorističkog napada. Zašto je ta reforma potrebna?

Ska Keller:„Cijeli taj spor dospio je na svjetlost dana tokom 'Arapskog proljeća', kada su migranti stigli u Italiju, tamo su dobili papire i otišli u Francusku. Tako je počeo veliki sukob. Raspravljalo se o tome ko uopšte smije da nastavi putovanje i da li je neophodna reforma Šengenskog sporazuma. Evropska komisija je na početku predlagala da se taj sporazum posmatra kao zajedničko dobro i da se odluke o zatvaranju granica donose na evropskom nivou. Mi, stranka Zelenih, podržali smo taj prijedlog. Nažalost, novom odlukom propisi se vraćaju unazad. Komisija dobija donekle veću ulogu, zato što mora da nadgleda mjere koje preduzimaju države-članice. Međutim, sada će se naći novi razlozi za zatvaranje granica, naprimjer, ako se pokaže da druga članica Šengen-zone ima velike nedostatke u graničnoj kontroli. To je veoma maglovit kriterijum, koji može da znači sve ali i ništa.“

DW: Ali na to moraju da pristanu sve zemlje, a poslednju riječ i dalje ima Evropska komisija. Zar to nije dovoljna garancija da se ove odredbe za hitne slučajeve neće zloupotrijebiti?

Ska Keller:„Prošlosti je već pokazala da se granične kontrole uspostavljaju vrlo brzo, a razlog ne mora da bude neposredna opasnost. Dovoljan povod je posjeta pape ili fudbalska utakmica. Sada više ne postoji efikasan mehanizam da se tako nešto spriječi. Na kraju krajeva, države članice imaju potpunu kontrolu i mogu da odluče o tome da li će zatvoriti granice.“

DW: Njemačka je odlučno stala iza novih odredbi za hitne slučajeve, a ne nalazi se na granici Šengen-zone i, za razliku od Grčke i Italije, u nju ne stižu čamci i brodovi sa hiljadama izbeglica. Možete li nam objasniti, zbog čega je Njemačka podržala nove propise?

Ska Keller:„Mislim da je stav Njemačke prilično licemjeran. Kada je Danska prije dvije godine pooštrila kontrolu svoje granice prema Njemačkoj, to je izazvalo pravu buru negodovanja. Pobunio se i njemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Friedrich (Fridrih). Svi su smatrali da taj potez Danske nije u redu, da se to ne smije. S druge strane, kada je u pitanju sigurnost, njemačka vlada uvijek je za to da se pooštri kontrola granica.“

DW: Šta ova odluka predstavlja za izbjeglice koje stižu u Evropu?

Ska Keller:„U principu, to znači da izbjeglice mogu da se koriste kao argument za zatvaranje granica. Kriterijum – da u određenoj zemlji postoje propusti u kontroli granica – već je ispunjen kada u zemlju stigne mnogo migranata, kao što je to slučaj sa Grčkom. To zatim može da se upotrijebi kao argument da se pooštri kontrola granica u Nemačkoj. To ima loše posljedice za izbeglice, jer će i Grčka pokušati da drži ljude van svoje teritorije.“

DW: Da li su talasi izbjeglica u pravcu Evrope zaista toliko porasli od početka „Arapskog proljeća“?

Ska Keller:„U Evropu dolazi samo mali procenat izbjeglica, ako pogledamo na situaciju u svijetu. Negdje oko devet odsto. Većina njih se zadržava u drugim regionima, na primer u Pakistanu ili u zemljama koje graniče sa Sirijom. Evropa nije glavni cilj doseljenika i izbjeglica. Ne možemo prosto da kažemo da se prema nama kreću masovni talasi migracije.“

DW: Uznemirenost trenutno izaziva vijest iz Italije: vlasti su tamo dale izbjeglicama iz Afrike po 500 eura, privremenu dozvolu boravka – i navodno ih savjetovale da putuju u Njemačku. Italija priznaje da je dala novac, ali ne i da je izbjeglice uputila u Njemačku. Zvanični Rim je navodno spreman da ponovo prihvati te izbeglice. Šta može da učini Evropski parlament protiv takvog ophođenja sa ljudima?

Ska Keller:„Manji je problem to što se izbeglice pojavljuju u Nemačkoj, a veći to što se Italija nije pobrinula za njih i što ih je jednostavno izbacila na ulicu. To nam ponovo pokazuje da evropski sistem za dobijanje azila gotovo i nije regulisan, iako postoje pravne smjernice koje kažu da i italijanske vlasti moraju da se pobrinu za izbjeglice. Vjerujem da evropske institucije moraju da vrše veći pritisak na Italiju, da bi sprovela tu politiku. Italija mora da bolje vodi računa o izbjeglicama, a ne da ih jednostavno šalje u druge zemlje.“

Autori: Friderike Vintgens / Darko Janjević
Odgovorna urednica: Jasmina Rose