Sajbermobing - anonimna opasnost

Aleksandar ima 12 godina. Već šest sedmica ne ide u školu. Jedan učenik škole u koju i sam ide mu je prijetio. Sve je počelo kada je na internet sajt za socijalno umrežavanje ŠulerVZ (šufel-fau-cet) poslao jednu poruku, doduše na pogrešnu adresu. Na odgovor nije morao dugo da čeka: "Onda je on napisao kako bi mogao da razmislim o tome šta bi mi se u školi moglo dogoditi. Ja sam zatim odgovorio: Izvini, poruka nije bila tebi namijenjena. Uslijedio je odgovor. Loše si sreće. A onda sam prekinuo diskusiju, jer sam se plašio šta će dalje napisati."

S interneta u školsko dvorište

Aleksandar ne poznaje baš najbolje osobu, koja mu je prijetila. Ali ono što se desilo u komunikaciji na internetu, pretvorilo se u neprijateljstvo u školskom dvorištu. Doduše, mobing je nastavljen prije svega na internetu: "On mi je onda poslao poruku: Sutra ću te tući sve dok ne budeš završio u bolnici i dok ne umreš."

Sve to vrijeme Aleksandrova majka nije znala šta se dešava. U jednom trenutku njen sin počinje čudno da se ponaša i ne želi da ide u školu. Govori kako je bolestan: "Svakog dana je pokazivao neke znake bolesti. Nisam ga takvog do tada poznavala. Govorio bi da ga boli stomak ili glava ili da mu je loše, da je povraćao, itd. Sve samo da ne ide u školu. To je izazvalo sumnju da nešto nije u redu."

I u privatnoj sferi

Karmen Trenc je pedagog i već dugo se bavi problemom mobinga među djecom i mladima. Ona tvrdi da je to ozbiljan problem koji nije prisutan samo na internetu. Oko 80 odsto žrtava mobing doživljava i u stvarnom životu. Napadač se ne krije uvijek iza lažnog identiteta. Razlika između mobinga na internetu i onog u stvarnosti ipak ima. Karmen Trenc o svemu tome kaže: "To znači da više nemate nikakvu zaštitnu zonu. Ako ste imali problema sa mobingom u školi, ranije ste mogli reći, pa dobro, barem kod kuće imam svoj mir. Sada to maltretiranje zalazi i u privatnu sferu. I to se sve odvija veoma brzo."
Mobing u školi, do sada se odvijao relativno sporim tempom. Internet je svemu tome dao drugačiju dinamiku. Međutim, mogućnost anonimnog mobinga svakako omogućava da se olako pribjegne maltretiranju preko interneta.
Budući da o mobingu sa kojim se njen sin suočavao nije ništa znala, Aleksandrova majka je insistirala na njegovom odlasku u školu. Ali i na odlazak ljekaru. Međutim, ni njima ne polazi za rukom da prepoznaju tipične simptome jedne žrtve sajber-mobinga: "Uveče bi odbijao da večera. Primijetila sam da je bio budan i u tri, četiri sata ujutru. Nije mogao da spava. Ustvari, uporno je pokušavao da bude bolestan, kako narednog dana ne bi morao u školu. Ujutru bi djelovao emotivno rastrojen."

Nepovjerenje i stid

Majka je bila sve zabrinutija, jer nije uspijevala da otkrije zašto se njen sin najednom drugačije ponaša. Sve teže je uspijevala da dopre do njega: "Sve se promijenilo onog trenutka, kada sam otišla do škole kako bih ga poslije nastave povela kući. U jednom trenutku je zaplakao. Počeo je da mi prebacuje, zašto sam došla tako kasno, a došla sam samo dva minuta kasnije od dogovorenog. Tada je počeo da priča."
Priča o mobingu za Aleksandrovu majku bila je potpuno iznenađenje. Bila je šokirana. Karmen Trenc kaže da je Aleksandrovo ponašanje tipično za jednu žrtvu sajber-mobinga: "Ljudi u takvim situacijama vjeruju da niko ne može da im pomogne, a i stide se zbog svega što se događa. Razgovor o tome čini im se neprikladnim, kao da će problem dodatno pogoršati."

Bez tipičnog profila

Šta je to što nekoga pretvara u žrtvu maltretiranja i kako bi neko kao posmatrač, prema svemu tome trebalo da se postavi, nije lako odgovoriti. U svakom slučaju, patnja je za žrtve mobinga najgora. Naučnici ipak tvrde da ne postoji tipičan profil žrtve, odnosno da se za nekog pojedinca, ne može tek tako reći da je podložan tome da postane žrtva maltretiranja: "Mnogi naučnici ističu kako nema tipičnog profila žrtve. Odnosno da to može da se dogodi svakome. Jer to ne zavisi od toga, u kojoj mjeri imate samoupozdanja, tj. koliko ste na takve stvari imuni. Presudno je kakve norme važe u grupi ljudi kojoj pripadate. Zato naučnici vole da kažu reč je o fenomenu jedne grupe, jednog sloja društva."
Drugim riječima, izvjesna grupa ljudi je odgovorna za mobing sa kojim se suočavate, pojašnjava Karmen Trenc. Žrtve su oni koje neka zajednica ili neko društvo odbacuje. U takvim okolnostima gotovo svi pripadnici jednog društva nesvjesno učestvuju u tome. Roditeljima čija se djeca suočavaju sa mobingom eksperti savjetuju izbjegavanje eventualnog konflikta sa napadačem ili roditeljima istog. Najvažnije je "o tome obavijestiti nadležne u školi. Zatim djetetu morate jasno staviti do znanja da ste uz njega i da to što mu se dešava nije u redu. Problemu treba pristupiti mirno, ali jasno reći: to tako ne može i protiv toga moramo nešto poduzeti," kaže Trenc.

Autori: A. Lichtenberg/ A. Slanjankić
Odg. urednica: Zorica Ilić