„Srpske pruge kao i država“

Hronično zanemarivanje srpskih pruga uslovilo je djelimične remonte pružnih pravaca, pa je tako u prethodnim decenijama godišnje remontovano svega 41 kilometar pruga. Prema nekim podacima, za normalno održavanje te infrastrukture potreban je remont od oko 200 kilometara pruga godišnje.

Rezultat svega toga je prevoz robe i putnika kao prije sto godina, kaže za Dojče vele Jelica Putniković, urednik online Balkan magazina. Željeznica, iako jedan od najjeftinijih vidova teretnog saobraćaja, takođe nije iskorišćena u dovoljnoj mjeri. Sadašnjost je stoga takva da u pojedinim zemljama vozovi idu 300 na sat, u Srbiji na pojedinim deonicama idu 30 na sat, kaže Jelica Putniković:

„U mnoge segmente srpske privrede, a u željeznicu posebno, godinama nije dovoljno ulagano. Tako da od saobraćajnog koridora, koji je nekada išao do maltene svakog sela u Srbiji, pruge sada funkcionišu samo na magistralnim i međunarodnim pravcima, mnoge lokalne linije su ukinute, i ono što je možda najžalosnije, tim prugama se putuje jako sporo.“

Kakva država- takva željeznica

Stanje željeznice je jako loše, ističe za Dojče Vele profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Marković. Infrastrutkura je u lošem stanju, vozna sredstva su u lošem stanju, i sve je to tako jer je željeznica ogledalo države. Kakva nam je država, takva nam je i željeznica, kaže profesor Marković:

„Znači, država ne shvata važnost željeznica, to je ono što je osnovno. Ne shvataju da ukoliko željeznica nestane, da ćemo imati daleko veći broj saobraćajnih nesreća na drumu, da ćemo imati daleko veća angažovanja prostora, pošto željeznički kapaciteti u infrastrukturnom smislu zauzimaju mnogo manje prostora od drumskih. Zatim, imaćemo mnogo nezdraviju okolinu, jer željeznica daleko manje zagađuje vazduh od drumskog saobraćaja, sa kojim je naravno konkuretna. I upravo iz tih razloga velike, jake ekonomije, ulažu u željeznicu toliko koliko ulažu“, kaže profesor Marković.

Nedostatak novca i pogrešna ulaganja

Željeznica svakako nije propala preko noći, skreće pažnju profesor Milan Marković. Potrebno je dosta vremena da se željeznica obnovi, ali isto tako i da se upropasti, što je i činjeno tokom proteklih dvadesetak godina. Djelimično je razlog to što nije bilo novca, ali isto tako je i novac pogrešno ulagan, kaže Marković.

„Država nikada nije htjela željeznici da da onoliko para koliko joj je stvarno bilo potrebno da bi se željeznica revitalizovala. A zauzvrat, država željeznicu nikada nije pitala kako ona te pare troši. Naravno, postoje i neki drugi razlozi zbog kojih država nikada nije htjela da pita željeznicu kako ona te pare troši, iako je znala kako ih troši, ali to već nije pitanje na koje bi trebalo da odgovara saobraćajna struka već pitanje za neke druge oblasti.“

Potrebe Evrope - nada za srpske pruge?

Kako je riječ o velikom sistemu, potrebno je dosta ulaganja, koja Srbija ne može da pokrije iz budžeta, ocjenjuje Jelica Putniković. U tom smislu je značajna obnova saradnje Srbije, Hrvatske i Slovenije na željezničkom koridoru 10, jer je to putni pravac koji je veoma važan i zapadnoevropskim zemljama. To pruža izvjesnu nadu da će na neki način ipak biti obezbjeđen novac za revitalizaciju pružne mreže u Srbiji, kaže Putniković.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odg. urednik: Svetozar Savić